Nemačka je zemlja automobila, mnogi građani insistiraju na tome da se u svojim Mercedesima, BMW-ima, Volkswagenima, Audijima, voze maksimalnom brzinom – ako to žele.
I da, za mnoge građane nema lepšeg osećaja nego da Autobanom jure brzinom od 180 kilometara na sat, ili čak i više od toga.
To je moguće zato što na oko dve trećine nemačkih auto-puteva nema ograničenja brzine. To je jedinstven slućaj u Evropskoj uniji. I jako retko u svetu. Velika i jaka koalicija ljubitelja automobila, industrije i lobista do sada je uspešno blokirala sve pokušaje da se oko toga nešto promeni.
I sad se opet rasplamsao spor oko mogućeg ograničenja brzine. Pozadina je debata oko bezbednosti na cesti, odnosno oko zaštite klime. Božićni praznici su bili turbulentni i u redovima ‘velike koalicije’ u Berlinu. Socijaldemokrati (SPD) zahtevaju uvođenje generalnog ograničenja brzine. A Unija CDU/CSU tu ideju odbacuje.
Nova šefica SPD-a Saskia Esken i njezina stranačka kolegenica, ujedno i savezna ministarka zaštite okoline Svenja Šulce su među najglasnijim pobornicama ograničenja. Ono smanjuje broj nesreća sa smrtonosnim posledicama i godišnje štedi emisiju milion do dva miliona tona ugljen dioksida, kaže Šulce i zato ona s Unijom želi konkretno govori o opštem ograničavanju brzine na Autobanu na maksimalno 130 km/h, piše “Jutarnji“.
I time ciljano ide na kurs konfrontacije prema ministru saobraćaja, Andreasu Šojeru (CSU). On je već za Božić izrazio nerazumevanje oko ponovnog intenziviranja debate. Na Tviteru je napisao da je smislenije “inteligentno, digitalno i fleksibilno” upravljati saobraćajem – dakle ‘bez zabrana. ‘Podržali su ga i opozicioni liberali (FDP).
Ograničenje brzine ne želi samo SPD – već i Zeleni. Oni su već u oktobru u Bundestagu zatražili usvajanje limita za auto-puteve od 130 km/h. Tada je predlog podržala samo Ljevica. Vladajuća koalicija CDU/CSU i SPD (izričito su naglasili da je to zbog ‘discipline’ u vladajućoj koaliciji), odnosno opozicioni AfD i FDP bili su protiv ograničavanja brzine. Većine u Bundestagu nema, to dobro znaju u redovima CDU-a i CSU-a. Od te ideje u dogledno vreme dakle neće biti – ništa.
Osim ekoloških, mnogim pobornicima ideje ograničenja važan je i aspekt bezbednosti. Sindikat radnika u policiji (GdP) u intervjuu za DW podržao je limit.
“Shvatam emocije. Mi smo zemlja automobila. Ima puno lobiranja, od toga zavise radna mesta. Svi su odmah oko toga uzbuđeni“, kaže Mihael Mertens iz GdP-a. I dodaje da je jasno da je svaka pojedina žrtva u prometu – jedna žrtva previše.
Na nemačkim auto-putevima u proteklim je godinama u proseku zabilježeno oko 400 poginulih osoba. Izuzmemo li iz te statistike smrtne slučajeve na onim deonicama na kojima važi ograničenje, i one na kojima brzina igra neku ulogu iz drugih razloga (na primer alkohol), još uvek se radi o 80 žrtava godišnje – 80 ljudi koji iz godine u godinu stradaju u nesrećama u kojima brza vožnja igra ključnu ulogu.
Ograničenje brzine bi moglo da ima i ‘vaspitni’ karakter, kaže Mertens: “Zbog ekstremnih brzina na Autobanu mi odgajamo nove generacije brzih vozača. Ko se u mladosti navikao na visoku brzinu na auto-putu, brzo vozi i na državnim putevima.”
Sigfrid Brokman, stručnjak Nemačkog uruženja osiguranika za saobraćajne nesreće, zahteva od savezne vlade da konačno istraži uticaj brzine na saobraćajne nezgode. “Sve dok nema neke studije, učinak generalnog ograničenja brzine nije dokazan“, kaže on za “DW”.
On dodaje da puno toga govori u prilog tezi da ključni problem na Autobanu u Nemačkoj ustvari nije tempo vožnje, već su to pre svega velike razlike u brzini između pojedinih traka na auto-putu: “Kad na levoj strani neko prozuji brzinom od 200 na sat, to je problem. Ali kad svi voze 150, onda imamo isti efekt kao kad svi voze 130.”
Osim toga je i moguće da glavni razlog za mnoge nesreće nije prvenstveno visoka brzina, već možda i drugi faktori poput kvaliteta puta, kaže Brockman. “Već sad imamo deonice na kojima ne važi ograničenje brzine i koje u statistici broja nesreća kotiraju bolje nego one s ograničenjem. To sve zavisi od drugih faktora: kako je trasa izgrađena? Kolika je vidljivost? Koliko ima saobraćaja?“
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com