Četrdesetšestogodišnja Ziglinde Baumert ostaće upamćena u Nemačkoj kao prva osoba koja je zbog neplaćene pretplate za radio i televiziju završila u zatvoru.
Ova stanovnica gradića Gajze u centralnonemačkoj pokrajini Tiringiji provela je 61 dan u zatvoru, jer od 2013. ne plaća obaveznu mesečnu RTV pretplatu od 17,50 evra, a pri tome nije želela da sarađuje sa sudskim izvršiteljem i dvojicom policajaca, koji su pokušali da izvrše prinudnu naplatu dugovanja.
Kako je rekla za berlinski konzervativni dnevni list „Velt”, oni su je odveli u zatvor jer nije želela da potpiše izjavu o tome šta je sve njena imovina.
„Sa mojim potpisom ja bih potvrdila legalnost tog obaveznog nameta. Ja ne želim to da uradim”, rekla je Baumertova, koja je odvedena u policijsku stanicu a potom u zatvor u gradu Hemnic u pokrajini Saksoniji.
U zatvoru bi ona verovatno provela maksimalnih šest meseci da „Velt” ovih dana nije objavio priču o njoj, posle čega je regionalni radiodifuzni servis MDR povukao prethodno podnet zahtev za prinudnu naplatu.
Međutim, ni u zatvoru ona nije izgubila uverenje da s pravom nije plaćala mesečnu pretplatu, koja se u Nemačkoj od 1. januara 2013. plaća, ne kao dotad po broju radio i TV prijemnika, već je svako domaćinstvo obavezno da plaća osnovnu TV pretplatu bez obzira na to da li ima aparat.
Iz osnovne pretplata finansira se rad prvog i drugog kanala nemačkog javnog servisa ARD i ZDF, kao i Nemačkog radija.
Oni su, prema oceni Baumertove ali i mnogih drugih protivnika obavezne pretplate, isuviše dobro plaćeni i taj iznos prevazilazi okvire troškova „osnovne usluge” koja je građanima kao obaveza nametnuta zakonom. Prema pisanju uglednog nedeljnika „Cajt”, nemački javni servis je od pretplate u 2014. inkasirao oko 8,3 milijarde evra.
„Osećam se poniženo, jer je doneta odluka da se od mene nešto uzima, a ja ne mogu da utičem na to na šta ide moj novac. Na primer, ja opšte ne razumem fudbal. I kada pročitam da jedan minut ’Sportskih vesti’ košta 40.000 evra onda se pitam zašto ja moram da uložim ijedan cent u tako nešto”, objašnjava Baumertova, koja je u zatvoru mogla besplatno da gleda TV i sluša radio.
Posle puštanja iz zatvora, ukoliko nastavi da ne plaća pretplatu, ona bi, prema propisima, tek za dve godine mogla ponovo da završi iza rešetaka. Kako kaže, kolege zatvorenici joj „skidaju kapu” za ono što je uradila, iako ne mogu da veruju da je u zatvoru samo zato što nije potpisala neki papir.
Zasad nije poznato koliko je Nemaca i rezidenata Nemačke krenulo njenim stopama. „Velt” je u službi za prikupljanje pretplate (koja se zvala GEZ i koju većina Nemaca i dalje zove GEZ) saznao da je na kraju 2014. godine 4,5 miliona domaćinstava u Nemačkoj kasnilo sa plaćanjem pretplate, ali se ne zna koliko njih samo kasni sa uplatom, a koliko odbija da plaća iz političkih ili nekih drugih razloga.
Priča o Baumertovoj je iznenadila mnoge, ali politički su najbrže reagovali krajnje desničarski populisti Alternative za Nemačku (AfD). Naročito potpredsednica ove stranke Beatriks fon Štorh, koja već ima reputaciju nekoga ko vodi kampanju protiv obavezne RTV pretplate od 17,50 evra po domaćinstvu.
Na svom „tviter nalogu” ona je objavila kako joj je GEZ blokirao račun jer nije platila pretplatu, ali GEZ nije mogao da potvrdi ili demantuje ovu informaciju, zbog poverljivosti ličnih podataka svakog korisnika.
Potpredsednica AfD-a protivi se obaveznoj pretplati, pre svega, zato što joj smeta politički sadržaj emisija nemačkog javnog servisa. Sredinom marta ona je na društvenim mrežama prokomentarisala to što je u jednom satiričnom video-spotu prikazanom u jednoj humorističko-satiričnoj emisiji ZDF-a njena partija upoređena sa nacistima.
„Od države nametnutom pretplatom finansira se propagandna zabava ili je ovo kroz zabavu podsticanje na zločin”, napisala je ona, dodajući objašnjenje zašto ne želi dobrovoljno da plati naknadu GEZ-u. „Zbog ovakvih neverovatnih primera koje prave neki moroni koji, zbog toga što kleveću da hoću da ’palim crnu decu’, možda odluče da učine to isto meni. Ukinite GEZ! Obrazovanje, a ne propaganda. Debata, a ne podsticanje na zločin.”
Zasad je borba protiv pretplate uzaludna, budući da je 18. marta ove godine nemački Savezni upravni sud obaveznu pretplatu ocenio legalnom, ali o tome još bi trebalo da se izjasni i Savezni ustavni sud.
Prema rečima advokata Saše Gilera, iz advokatske kancelarija PVB koja zastupa hiljade klijenata koji odbijaju da plaćaju RTV pretplatu, mnogo ljudi nije razumelo promenu sistema naplate pretplate i nije im objašnjeno za šta plaćaju.
„Mnogi od njih kritikuju sadržaj programa, uključujući političku orijentaciju, uz ocenu da je to ’propagandna televizija’. Drugi kažu da princip javnog radiodifuznog servisa kao takav više nema mesto u savremenom svetu, bar ne sa obaveznom pretplatom”, rekao je Giler za Dojče vele, dodajući i da imaju klijente koji jednostavno ne koriste medije ili ne žele da plaćaju dva puta jer imaju dve kuće.
U iščekivanju poslednje reči koju će o ovome dati Savezni ustavni sud, u Nemačkoj raste broj protivnika pretplate. U 2014. oko 330.000 ljudi potpisalo je peticiju za ukidanje pretplate, dok je u anketi koju su krajem februara sproveli institut INSA i magazin „Fokus” čak 70 odsto ispitanika reklo da ne žele više da plaćaju ovaj namet.
U međuvremenu svako ko se useli u novi dom, bilo da je Nemac bilo državljanin neke druge zemlje koji se tek doselio u Nemačku, odmah po useljenju i prijavljivanju boravka u opštini skoro sa sigurnošću može da očekuje da će mu prvo pismo u poštanskom sandučetu biti upravo od službe za naplatu RTV pretplate.
(Nenad Radičević, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com