Nemačka štampa, nakon jučerašnjeg prvog uspeha o pregovorima o Bregzitu, piše o tome da Evropska unija drži britansku premijerku Terezu Mej u igri i da je bolje na suprotnoj strani pregovaračkog stola imati premijerku bez moći nego jednog Borisa Džonsona (šefa diplomatije) bez osećaja odgovornosti, prenosi „Dojče vele“ (DW).
Nemački međunarodni radio navodi da bi konačno bi mogla da počne druga faza pregovora, ona o budućim odnosima i ugovoru o slobodnoj trgovini, ali da posmatrači ukazuju da najteži deo tek dolazi, mada se ovo može nazvati dobrim početkom.
DW ocenjuje da je u vezi s irskim pitanjem, kao jednim od tri ključna u pregovorima o Bregzitu, načinjen veliki iskorak pošto je Republika Irska dobila je garancije da neće biti takozvane tvrde granice između nje i Severne Irske, koja je deo Ujedinjenog Kraljevstva.
Nemački nedeljnik „Špigel“ u internet izdanju navodi da je modalitet ipak još nejasan i da većina stručnjaka ne vidi drugo rešenje nego da Severna Irska de fakto ostane deo zajedničkog tržišta i carinske unije EU, čemu se međutim strogo protive severnoirski unionisti iz Demokratske unionističke partije (DUP) koji podržavaju Vladu premijerke Mej.
„U bivšoj oblasti građanskog rata na severu irskog ostrva ne bi trebalo da bude tvrde granice, to sledi iz dogovora. Ali gde će onda granica biti?“, sumnjičavi su u berlinskom listu „Tagešspigel“ gde je ovoj temi posvećen komentar.
Dnevnik navodi da „sve ukazuje na to da bi Mejova mogla da potraži sledeći izlaz iz granične dileme: Britanija dugoročno zaista napušta carinsku uniju, ali jednovremeno preuzima brojne privredne regulative koje postoje u EU“.
„To ne bi bilo po ukusu bregzitaša koje se protive mekom Bregzitu. Time bi ostalo neizvesno koliko još Tereza Mej kao premijerka može da hoda po žici“, navodi se u komentaru ovog lista.
U vezi sa drugim ključnim pitanjem Bregzita, koje se odnosi na prava građana EU u Velikoj Britaniji, „Špigel“ piše da je „po pitanju građanskih prava London dobio rešenje kojim može da sačuva obraz“.
„Građani 27 zemalja EU koji su se nastanili u Velikoj Britaniji pre Bregzita moći će da ostanu, rade i budu recimo zdravstveno osigurani. Ali, sa druge strane Evropski sud (pravde) neće imati poslednju reč u eventualnim pravnim sporovima, kao što je ranije zahtevao Brisel“, navodi se u tekstu onlajn izdanja ovog magazina.
U vezi sa trećim pitanjem u pregovorima o Bregzitu, vezanom za novac koji London treba da plati na ime troškova napuštanja EU, DW navodi da su se dve strane najpre dogovorile o metodologiji kojom će oni biti izračunati, pa će tako Velika Britanija uplaćivati novac do kraja sedmogodišnjeg budžetskog perioda, dakle i za 2019. i za 2020. iako tada neće biti u Uniji.
DW dodaje da bi, osim toga, Britanci morali da učestvuju u finansiranju dugoročnih projekata EU o kojima dogovor padne pre 29. marta 2019. kada Britanija napušta EU.
„Još je nejasno koja će tačno suma na kraju proizići, ali izgleda verovatno da će se raditi o završnom računu od oko 55 milijardi evra“, piše „Špigel“.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com