Da je rat u Libiji je bio samo rezultat lične korupcije tadašnjeg francuskog predsednika Nikole Sarkozija, taj problem bi bio privremen. Ipak, kako piše analitičar Raša tudeja Džon Lafland, najveća pretnja miru je uverenje Zapada da ima pravo da napada druge države, prenosi B92.net.
“Slučaju Sarkozija treba pristupiti kao i slučaju Skripalj, sa pretpostavkom nevinosti kao osnovom. To nismo imali u slučajevima optužbi na račun Rusije, Iraka i Sirije ili Miloševića i Jugoslavije. Kao neko ko je uvek gledao Sarkozija kao jeftinog i osrednjeg oportunistu, privukla me je tvrdnja da je njegov put ka Jelisejskim poljima utabao i kupio Muamer el Gadafi, ali ga je Francuska potom ubila kada je zapretio da će propevati“, naveo je Lafland.
Dodao je i da se oštro protivio ratu u Libiji 2011. godine i da je blizu uverenja da to nije bilo ništa drugo nego ravnanje računa između “dvojice mafioza, jednog u Parizu, a drugog u Tripoliju“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com