Prema podacima agencije „Ipsos,“ koja se bavi ispitivanjem javnog mnjenja, anketa sprovedena u 28 zemalja pokazuje da sve države-članice BRIKS-a ulaze u grupu zemalja čiji su stanovnici najoptimističniji povodom očekivanja u 2018. godini.
Na tom spisku Kina zauzima četvrto mesto, Indija šesto, Rusija sedmo, Južnoafrička Republika osmo i Brazil deveto. Prva tri mesta zauzimaju latinoameričke države Kolumbija, Peru i Čile. Na začelju liste su Italija, Francuska i Japan.
Robertu Dumas, profesor Ekonomskog univerziteta Insper iz Brazila, smatra da rezultati te ankete ne bi trebalo da izazivaju čuđenje, imajući u vidu da je 2017. bila godina puna razočarenja, posebno u sferi geopolitike. Dumas, koji je i magistar kineskog Univerziteta Fudan iz Šangaja, ističe činjenicu da je čak 47 odsto ispitanih bilo razočarano dešavanjima iz prethodne godine.
Prema ocenama brazilskog eksperta, Kinu ipak očekuje pad dosadašnjeg tempa rasta, koji je iznosio nešto manje od 6,8 odsto, jer je „Si Đinping, kao apsolutni lider, reformama sada dao dodatni zamajac kako bi ekonomiju zemlje usmerio ka većoj potrošnji“. Dumas smatra da će orijentacija ka većoj potrošnji dovesti do ukidanja državnih subvencija.
Što se Rusije tiče, Dumas smatra da će povećanje cena nafte bez ikakve sumnje uticati na ukupno stanje ekonomije u državi. Rast u Indiji će se ubrzati i prema mišljenju brazilskog stručnjaka iznosiće do 7,5 odsto, dok njegovu domovinu čeka umereniji rast od svega 3,5 odsto BDP.
„Morali bismo zaista nešto veliko da uprskamo, pa da do rasta ne dođe“, izjavio je ekspert. Ipak, naš sagovornik nije želeo da daje ocene povodom mogućeg očuvanja pozitivnih tendencija i nakon 2019. godine, prenosi Sputnjik.
Prema istraživanju, 2017. godina dobila je loše ocene gotovo polovine ispitanika. Među razočaranjima Dumas je istakao i prilično loš imidž spoljnopolitičkog kursa SAD, kao i brojne terorističke napade i rast međunarodne napetosti u azijskom tihookeanskom regionu u vezi sa problemima na relaciji Vašington–Pjongjang.
„Postojao je određeni posleratni ekonomski red koji je sa dolaskom Trampa na neki način narušen, imajući u vidu da on nije zagovornik globalizacije“, istakao je Dumas, imajući u vidu period posle Korejskog rata (1950-1953).
Prema mišljenju brazilskog eksperta, to kako je Tramp odgovorio Severnoj Koreji ne odgovara njegovoj funkciji. Predsenik jedne dražve, smatra Dumas, ne bi trebalo tako da razgovara sa predsednikom druge države.
„Nisam mogao da pretpostavim da ću doživeti momenat da predsednik kaže: ’Imam veće nuklearno dugme‘“, ističe naš sagovornik, dodajući da upravo zato čovečanstvo nikad nije bilo bliže početku nuklearnog rata.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com