Uz pomoć norveških mirotvoraca okončan je 52-godišnji gerilski rat između kolumbijske vlade i levičarske gerilske grupe FARC, saopštila je ambasada Norveske u Srbiji.
Nakon četiri godine pregovaranja, Vlada Kolumbije i Revolucionarne oružane snage Kolumbije (FARC) su 25. avgusta potpisale mirovni sporazum obavezujući se da prekinu sukobe i grade stabilan i trajan mir.
Dve strane objavile su da su postigle dogovor da će prekinuti sukobe i graditi stabilan mir, u zajedničkoj izjavi koju su pročitali predstavnici Kube i Norveške, posrednika u pregovorima koji su se vodili od decembra 2012.
„Postigli smo konačni dogovor… za prekid sukoba i gradnju stabilnog i trajnog mira u Kolumbiji“, rekao je kubanski predstavnik Rodolfo Benitez, čitajući izjavu pre nego su sporazum potpisali glavni pregovaraci pobunjenika i vlade, prenele su agencije.
Mirovni sporazum podrazumeva demobilizaciju FARC-a i obustavljanje narko poslova, kojima je finansirana borba, kao i priključivanje pravnim i političkim procesima.
S druge strane, vlada te zemlje treba da razvije program rešavanja nejednakosti u ruralnom sektoru.
Dogovor obuhvata i reparaciju žrtava i uspostavljanje sistema tranzicione pravde za zločine počinjene tokom višedecenijskih sukoba u kojima je poginulo najmanje 220.000 ljudi, nestalo desetine hiljada, dok su milioni napustili svoje domove zbog nasilja.
Ovo je još jedan veliki uspeh i Norveške, koja je poslednjih decenija stekla reputaciju značajnog mirotvorca u pregovorima širom sveta (Izrael i Palestina, Gvatemala, Nepal, Filipini, Somalija, Šri Lanka, Burma, Sudan i Južni Sudan…).
Naime, mirovni pregovori između dve vlade – Kolumbije i FARC-a započeli su oktobra 2012. u Oslu. Norveška i Kuba su bile „garanti“ razgovora sve vreme trajanja pregovora.
Norveška smatra da je dijalog osnov svakog uspešnog rešavanja konflikta, pri čemu dijalog mora da bude sveobuhvatan, odnosno da uključi ne samo aktere već i ostale članove civilnog društva.
Osim građenja dobrih odnosa sa svim stranama, neophodni su strpljenje i spremnost da se pomogne u nalaženju rešenja koje može potrajati godinama i biti različite dinamike, kao što je bio slučaj sa Kolumbijom i FARC-om.
To zahteva dugoročne strategije, kao i održivu i adekvatnu koordinaciju, navodi se u saopštenju.
Norveška smatra da ima odgovornost da pomogne drugima i spreči nasilne sukobe. Ulaganje u mir je jedini efikasan način podsticanja razvoja jedne zemlje, navedeno je u saopštenju, uz podsećanje da Kolumbija ima veliki potencijal kao zemlja bogata prirodnim resursima ali da će tek sad u miru moći da ga iskoristi.
Mirovni sporazum mora još u Kolumbiji da bude priohvaćen na referendumu, čime bi postao i zakonski validan.
Američki predsednik Barak Obama čestitao je telefonom kolumbijskom predsedniku Huanu Manuelu Santosu na finalizaciji mirovnog sporazuma, ocenivši da je rec o istorijskom danu za zemlju, objavila je Bela kuća.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com