Nova metodologija pristupanja Evropskoj uniji, koju će Evropska komisija danas predstaviti u Briselu, donosi niz novina, pored ostalog i objedinjavanje više pregovaračkih poglavlja u tzv. klastere, ali i sankcije u slučaju nesprovođenja potrebnih reformi i ispunjavanja uslova.
Objedinjavanje poglavlja u klastere podrazumeva da se ona otvaraju kao celina, a ne pojedinačno, a ideja Evropske komisije (EK) je da se unese veća dinamika u pregovore sa kandidatima, uz poštovanje postojećeg okvira pregovora i sporazuma sa tim zemljama, ističe se u dokumentu „Poboljšati pristupni proces – verodostojna evropska perspektiva za Zapadni Balkan“, u koji je Tanjug imao uvid. To rešenje bi, kako se navodi u dokumentu, moglo već sada da se primeni u pregovorima sa Srbijom i Crnom Gorom.
U pristupnom procesu uslovi moraju biti jasni od samog početka, i EK će ih definisati za kandidate kroz godišnji izveštaj.
Ako zemlje napreduju u sprovođenju dogovorenih reformi, to treba da vodi ka tešnjoj integraciji zemalja kandidata u EU, njeno tržište i programe, kao i povećanju fondova i investicija.
„Dok napredak u reformama treba da bude nagrađivan, postoji i potreba za odlučnije mere sankcionisanja u slučaju ozbiljne stagnacije ili nazadovanja u implementaciji reformi. Odluka o zaustavljanju ili čak preokretanja procesa treba da budu saopštene kroz godišnji izveštaj Evropske komisije“, objašnjava se u dokumentu.
U ozbiljnim slučajevima, Komisija može dati takav predlog u svako doba, na svoj zahtev ili zahtev članice EU u obezbeđivanju brzog odgovora na situaciju kroz pojednostavljene procedure.
Te mere predviđaju mogućnost suspenzije pristupnog procesa, kao i ponovnog otvaranja zatvorenih poglavlja ili „resetovanje“ pitanja koja moraju da budu ponovo preispitivana.
Takođe, mogu da se umanje sredstva iz fondova EU, uz izuzetak podrške civilnom društvu, te i koristi od tešnje saradnje, kao što je učešće u programima EU, pristup tržištu, mogu biti obustavljene.
„Kada zemlja partner ispuni kriterijume i uslove, članice treba da prihvate napredak ka daljem nivou procesa. Sve strane moraju da se uzdrže od zloupotrebe otvorenih pitanja u pristupnom procesu“, navodi se u tekstu.
Pregovori o osnovnim pitanjima će biti otvoreni prvi i zatvoreni poslednji, a napredak u njima odrediće čitav tog pregovora. Pregovori o osnovnim pitanjima biće vođeni mapom puta za vladavinu prava, mapom puta o funkcionisanju demokratskih institucija i reforme javne uprave, kao snažnijom vezom sa programom ekonomskih reformi.
U cilju povećanja dinamike pregovaračkog procesa pregovaračka poglavlja će biti organizovana u tematskim klasterima.
„Prioriteti za ubrzanje integracije i ključne reforme biće dogovarane između EU i kandidata. Kada ti prioriteti budu dovoljno bili primenjeni, klaster se otvara bez daljih uslovljavanja i merila za zatvaranje su postavljena za svako poglavlje“, objašnjava se u tekstu i dodaje da bi vremenski okvir od otvaranja klastera do zatvaranja pojedinačnih poglavlja trebalo da bude ograničen, uz preporuku da to bude godinu dana.
Koji klasteri su predloženi i šta sadrže
Prvi klaster, koji nosi naziv „Osnove“, tiče se pravosuđa, osnovnih prava, bezbednosti, slobode, ali i ekonomskih kriterijuma, funkcionisanje demokratskih institucija, reforme javne uprave, javnih nabavki, statistike, finansijske kontrole.
Drugi klaster, „unutrašnja tržišta“, sadrži poglavlja vezana za slobodu kretanja robe, radne snage, usluga, kapitala, privrednog prava, intelektualne svojine, politike konkurentnosti, finansijskih servisa, zaštitu potrošača.
Treći je klaster „konkurentnost i rast“ i on se tiče informativnog društva, medija, poreskog sistema, ekonomske i monetarne politike, socijalne politike i zapošljavanje, industrijske i preduzetničke politike, nauke i istraživanja, obrazovanja i kulture, carinske unije.
Sledi klaster „Zelena agenda i održiva povezanost“, koji objedinjuje poglavlja vezana za politiku transporta, energetike, transevropske mreže, zaštite životne sredine i klimatskih promena.
Peti klaster „Resursi, poljoprivreda i kohezija“ tiče se poljoprivrednog i ruralnog razvoja, bezbednosti hrane, veterine, fitosanitarne politike, ribarstva, regionalne politike, koordinacije strukturalnih instrumenata, finansija i budžeta.
Poslednji klaster su „Spoljna pitanja“, koji obuhvata spoljne odnose, spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com