Problem za EU, njene lidere i čitav demokratski svet je to što „Liga“ i „Pokret pet zvezda“ žele da uvedu takozvani „Komitet za pomirenje“, koji bi bio iznad Vlade. U jednoj demokratskoj zemlji je nezamislivo da postoji neko ko naređuje premijeru šta treba da radi.
Kriza vlasti u Italiji i njene eventualne posledice na EU bili su tema sastanka lidera Evropske narodne partije u Sofiji, u kojoj su uglavnom predsednici ili premijeri država koje čine Evropsku uniju.
Sastanku u Sofiji prisustvovali su i veoma važni eksponenti italijanske desnice, poput Silvija Berluskonija, lidera partije „Napred Italija“, kao i Antonio Tajani, pripadnik iste partije i predsednik Evropskog parlamenta.
Prema rečima Željka Pantelića, dopisnika „Nedeljnika“ iz Rima, njih dvojica su, u neku ruku, bili i neka vrsta portparola, odnosno nekoga ko je trebalo učesnicima sastanka u bugarskoj prestonici da malo bolje objasni šta se to događa u Italiji.
Kako kaže, veliku zabrinutost izazvao je takozvani ugovor koji su napravili „Pokret pet zvezda“ i „Liga Sever“ Matea Salvinija, koji ima nekoliko elemenata koji su direktno antiustavni, antidemokratski, i mirišu na totalitarizam.
„Problem za EU, njene lidere i čitav demokratski svet je to što ’Liga‘ i ’Pokret pet zvezda‘ žele da uvedu jedno antiustavno telo, takozvani ’Komitet za pomirenje‘, koji bi bio iznad Vlade. U jednoj demokratskoj zemlji je nezamislivo da postoji neko ko naređuje premijeru šta treba da radi i ko naređuje ministrima. Takođe, ne možete naterati ni poslanike da razmišljaju onako kako vi hoćete, odnosno kako ove stranke žele da protivustavno nametnu da poslanički mandati budu vezani za partije. Poslanici u demokratijama odgovaraju samo biračima koji su ih izabrali i to je jedan od postulata liberalnih zapadnih demokratija koji ne može da bude doveden u pitanje. Međutim, upravo to žele da urade Salvini i ’Pokret pet zvezda‘“, objašnjava Pantelić.
Ovo međutim, napominje naš sagovornik, nije jedini problem u Italiji koji brine lidere Evropske unije.
„’Pokret pet zvezda‘ i ’Liga Sever‘ su za svoje lidere izabrali ljude koji nisu završili fakultet. Oni su srednjoškolci, a čak su i lagali koliko su ispita dali, da li im treba diplomski rad i tako dalje. To naravno govori o njima kao ličnostima i sve su to krupni problemi zbog čega je i usledila veoma negativna reakcija berza u Evropi i same italijanske berze koja je pala, a došlo je i do drastičnog povećanja kamata na italijanski javni dug koji je ogroman. On je došao do takozvanih 160 poena razlike između onoga što plaća Nemačka na svoj javni dug i kamate koju plaća Italija na svoj javni dug koji je najveći posle Grčke i iznosi preko 2.300 milijardi evra“, napominje Pantelić.
Italija je, kaže, na raskrsnici, jer ukoliko Vlada ne bude formirana tu zemlju čekaju novi izbori.
„Vlada Italije će najverovatnije biti formirana iduće nedelje. Međutim, njeno formiranje je pod znakom pitanja, jer dve strane ne mogu da se dogovore u vezi sa izborom premijera. Jedna od aktuelnih ideja je da to bude štafeta — da dve i po godine premijer bude Di Majo, a druge dve i po godine da to bude Salvini. To međutim u Italiji nije funkcionisalo osamdesetih godina prošlog veka, pa je moguće da dođe do dogovora oko nekog trećeg imena, koje bi bilo prihvatljivo za obe strane i koje mora da bude prihvatljivo i za Matarelu, jer predsednik Republike u tom kontekstu ima ustavna ovlašćenja da dâ mandat. Dakle, ukoliko to bude bilo ime koje zadovoljava ne samo dve stranke koje bi formirale Vladu, već i koje bi davalo garancije da Italija neće mnogo iskakati iz tog nekog međunarodno-evropskog konteksta i severnoatlantskog konteksta, onda je moguće da dođe do formiranja Vlade“, ocenjuje Pantelić.
On međutim ostavlja mogućnost za preokret situacije, jer bi, kako kaže, Mateo Salvini mogao u poslednjem momentu da odustane od pregovora i dozvoli formiranje neke privremene, tehničke Vlade, koja bi samo spremila Italiju za nove izbore koji bi se održali sledeće jeseni ili na proleće.
„Vreme radi za desni centar u Italiji, a Salvini je veoma lukav i ozbiljan igrač i shvata da je ovo dobar momenat za njegovu partiju ’Liga Sever‘. Njegov pokret je u ekspanziji i povećao je svoju popularnost za gotovo sedam do osam odsto u odnosu na rezultat koji imao na prethodnim izborima, dok je ’Pokret pet zvezda‘ doživeo pad, ne toliko veliki, ali je tendencija takva da gubi glasače. U tom kontekstu, kao i zbog toga što će Silivio Berluskoni moći u punom kapacitetu da učestvuje na sledećim izborima, Salvini može da se nada da će u sledećoj kampanji koalicija desnog centra preći 40 odsto, što bi značilo da oni mogu samostalno da formiraju Vladu i to je svakako scenario koji je za njih poželjan“, primećuje Pantelić.
Stranka koja mora u ovom kontekstu da pokaže veliku fleksibilnost da bi sačuvala svoje pozicije jeste „Pokret pet zvezda“, dodaje Pantelić, pa ostaje da se vidi koliko su oni spremni da se žrtvuju da se formira Vlada i da se tako Salviniju izbaci džoker iz rukava, odnosno činjenica da popularnost desnog centra raste.
Na pitanje u kojoj meri se dešavanja u Italiji i činjenica da na vlast dolaze desno orijentisane stranke mogu odraziti na EU i reforme tog bloka, Pantelić kaže da Italija jeste bitna članica EU, ali, na njenu žalost, nije i ključna.
„U Evropskoj uniji postoje samo dve članice koje su ključne i od kojih zavisi budućnost Unije, a to su Nemačka i Francuska. Sve ostale članice ne bi izazvale nekakav krah ili slom Unije. To važi i za Italiju jer ona nema tu vrstu snage, a na kraju krajeva nema je ni Velika Britanija koja je u procesu napuštanja Unije“, kategoričan je Pantelić.
Međutim, on dodaje da je, kada govorimo o evropskom kontekstu, došlo do promene situacije, pa su „Liga“ i „Pokret pet zvezda“ iz svojih programa izbacili „napuštanje evra“.
„’Pokret pet zvezda‘ bio je mnogo više evroskeptičan od ’Lige‘ i prvobitno se zalagao i za izlazak Italije iz NATO-a. Međutim, da bi bio prihvatljiv i da bi imao neku vrstu legitimiteta na međunarodnom nivou, morao je da napravi nekoliko koraka i ka EU i ka NATO-u. Zbog toga je Di Majo išao pre par meseci u SAD da objasni promenu stava, odnosno da oni ostaju verni saveznici SAD i stabilna članica NATO-a. Tako da su i oni u svom programu malo ’ispeglali‘ taj svoj stav, pa se sada i oni zalažu za reforme Evropske unije“, ukazuje Pantelić za Sputnjik.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com