Dogovor koji je postignut na nivou predstavnika zemalja EU da se u Savetu Evrope usvoje izmene Gasne direktive EU mogao bi da stvori dodatne probleme prilikom izgradnje gasovoda „Severni tok 2“, ali konačna odluka po tom pitanju biće doneta u martu kada je planiran sastanak evropskog Saveta za transportne telekomunikacije i energetiku.
Suština je u tome što je Evropska komisija još 2017. predložila da se u Gasnu direktivu EU unesu izmene kojima bi se pravila gasnog zakonodavstva EU proširila i na morske deonice gasovoda koje u EU vode iz zemalja koje nisu članice saveza. Na taj način bi se dovela u pitanje deonica u dužini od oko svega 12 kilometara budućeg „Severnog toka 2“ i to na samom ulasku u Nemačku.
Iako iz „Gasproma“ tvrde da će se te izmene odnositi na mali deo „Severnog toka 2“, te da se praktično neće odraziti na rad celokupnog gasovoda, analitičari su skeptični, te pojedini tvrde da bi upravo ta mala deonica mogla da postane svojevrsni „čep“ koji bi u potpunosti blokirao protok ruskog gasa.
Generalni direktor ruskog Instituta za nacionalnu energetiku Sergej Pravosudov tvrdi da „Severni tok 2“ ne može da radi bez tog „značajnog dela“ koji se nalazi na teritoriji EU, usled čega „Gasprom“ svakako zavisi od regulative Evropske komisije.
On podseća da se to veoma dobro videlo na primeru „Severnog toka 1“ kada su postojale sve dozvole da se kapaciteti napune 100 odsto, ali njegov nastavak — gasovod „Opal“, koji se nalazi na teritoriji Nemačke, dobio je dozvolu da transportuje ruski gas sa svega 50 odsto kapaciteta.
„Upravo iz tog razloga ova nova direktiva principijelno ništa ne menja. Evropa bi mogla da smisli još kojekakve nove mere u odnosu na ’Severni tok 2‘, ali to bi se opet odnosilo isključivo na deo gasovoda koji se nalazi na teritoriji Nemačke“, ističe Pravosudov.
Upitan da li se te izmene mogu odraziti na rad drugih delova ruskog gasovodnog sistema, Pravosudov kaže da za tako nešto ne postoji pravna osnova, kao i da se generalno po tom pitanju ništa nije izmenilo. On tvrdi i da će najverovatnije konačnu odluku o gasovodu „Severni tok 2“ doneti Nemačka.
„Radi se o tome da Evropska komisija ima mogućnost da utiče na to kako će se eksploatisati taj gasovod. Međutim, u novoj direktivi istovremeno se kaže i da se prioritet prilikom odlučivanja daje državi preko čije teritorije ide gasovod, a u ovom slučaju je to Nemačka, dok je Evropska komisija u obavezi da prihvati sve odluke koje Berlin usvoji“, ukazuje ruski stručnjak, ali i naglašava da se ovde ne radi o procesu izgradnje, već o eksploataciji gasovoda i to tek onda kada bude u potpunosti završen.
Kada je reč o tome da li bi se te izmene mogle odnositi i na produžetak „Turskog toka“, odnosno gasovoda kojim bi se ruski gas preko Turske i Bugarske dopremao i do Srbije, Pravosudov kaže da ne mogu, jer Tursku ne dotiče direktiva EU, budući da nije njena članica.
Sa druge strane, Bugarska već ima gasovod, odnosno postojeći gasovod bi trebalo modernizovati da bude većeg kapaciteta i da bude u stanju da transportuje gas i u suprotnom pravcu, a ne samo sa severa na jug, objašnjava Pravosudov.
„Međutim, principijelni problem izgradnje je deo koji povezuje bugarski i srpski deo gasovoda. Srbija takođe nije članica EU, ali rukovodstvo ipak sluša odluke iz Brisela i Vašingtona. Zato će to pitanje zavisiti od izgradnje tog dela koji povezuje srpski i bugarski gasovod. To je principijelni uslov kako bi produžetak ’Turskog toka‘ proradio na teritoriji Evrope“, zaključuje Pravosudov.
Uprkos merama kojima je Evropa pripretila, iz „Gasproma“ kažu da neće biti nikakvih promena, te da će svi planovi po pitanju izgradnje gasovoda biti realizovani. Kada je reč o „Severnom toku 2“, dodaju iz kompanije, izgradnja će biti nastavljena punom parom kako bi već krajem godine gasovod bio spreman za eksploataciju. Inače, do sada je postavljeno nešto više od trećine cevi gasovoda „Severnog toka 2“.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com