Kada se okonča referendum koji je započeo prošle nedelje, pokrajina Papue Nove Gvineje — Bugenvil, mogla bi da postane nezavisna država, nova država na svetu.
Još od krvavog građanskog rata 1998. godine i mirovnog sporazuma koji je potpisan 2001. godine, Bugenvil se bori da stekne nezavisnost. Sada je raspisan i referendum kako bi se odredio status ostrva, ali taj referendum nema obavezujuću snagu.
Dve opcije
Građani se u periodu od 23. novembra do 7. decembra opredeljuju za dve mogućnosti: dobijanje nezavisnosti od Papue Nove Gvineje ili traženje veće autonomije od države. Više od 80 odsto građana već se odazvalo na referendumu. Potreban je dogovor između autonomne Vlade Bugenvila i Vlade Papue Nove Gvineje, a zatim i odobrenje njenog Parlamenta.
Bugenvil je skup teritorija u čijem se sastavu nalazi glavno ostrvo — Bugenvil, manje ostrvo Baku i okolna ostrva koja su smeštena severno od Salomonovih ostrva i istočno od Nove Gvineje. Nekima je poznat i pod imenom Severni Salomon, a bio je pod australijskom upravom zajedno sa Papuom Novom Gvinejom. Australija je priznala nezavisnost Papui Novoj Gvineji 1975. godine, ali je Bugenvil ostao pod njenom upravom, uprkos tome što je kulturno bliži Salomonovim ostrvima.
Lideri obe strane odlučuju
Izjava koju je dao novi premijer Papue Nove Gvineje Džejms Marape pokazala je da glavni grad Port Morzbi ne podržava aktivno nezavisnost Bugenvila, ali i da ga ni ne odbacuje u potpunosti.
„Ponavljam da će ishod referenduma biti razmotren od strane lidera obe strane, kako bi se našlo najbolje moguće rešenje za narod Bugenvila i Papue Nove Gvineje“, rekao je Marape, ističući težnju ka političkom, a ne vojnom rešenju poziva na nezavisnost.
Bugenvil je dobio autonomni status i pravo na formiranje parlamenta i donošenje sopstvenih zakona nakon krvavog građanskog rata vođenog između Revolucionarne armije Bugenvila i vojnih snaga Papue Nove Gvineje, koji je trajao od 1988. do 1998. godine. Jedan od uzroka za ovaj rat bio je neslaganje oko profita najvećih rudnika bakra na svetu, kojima je upravljao Rio Tinto sedamdesetih i osamdesetih godina, a koje je zatvorila Revolucionarna armija Bugenvila u maju 1989. godine. U ratu je poginulo više od 20.000 ljudi, a mirovni sporazum je konačno postignut 2001. godine.
Sa rezultatima referenduma, koji se očekuju do sredine decembra, procenjuje se da bi ekonomski uspeh zemlje u nastajanju mogao da dovede do ponovnog stvaranja njene bakarne industrije.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com