Proizvodnja novog operativnog sistema nije jednostavan posao i Kini će za to će biti potrebno dosta vremena, ali taj poduhvat nije nemoguć.
Nakon Rusije, i Kina je odlučila da izbaci „Vindousov“ operativni sistem iz upotrebe u vojsci, ali za razliku od svog severnog suseda, kineske vlasti su odlučile da idu obrnutim redom. Dok je Rusija svoj novi operativni sistem „Astra linuks“ prvo implementirala u civilnoj upravi, a tek prošlog meseca u vojsci, u Kini će novi operativni sistem prvo primeniti u vojsci.
Odluka kineskih vlasti da izbaci „Vindousov“ operativni sistem iz upotrebe u vojsci nije začuđujuća, kaže Vladimir Radunović iz „Diplo fondacije“.
Ono što je začuđujuće, prema njegovoj oceni, jeste to što to nisu učinili ranije, ne zato što je „Vindous“ nebezbedan, već zbog osećaja bezbednosti vojnih struktura.
„Ovo verovatno jeste odgovor na američki potez u vezi sa izvozom američkih proizvoda u Kinu i blokadu ’Huaveja‘. S jedne strane, očekivano je da Kina i njena armija imaju neki svoj sistem, s druge strane, to nije tako jednostavno napraviti. Prvo, napraviti operativni sistem koji je bezbedan prilično je složeno. Nije nemoguće da Kinezi to mogu da urade, ali treba vremena i to treba napraviti tako da ne procuri“, objašnjava Radunović.
Procene su da je „Huavej“ već daleko odmakao sa proizvodnjom svog operativnog sistema, koji bi trebalo da se pojavi na tržištu već krajem ove godine, navodi Radunović. Naravno, lakše je napraviti operativni sistem za mobilni telefon, nego za vojsku, koji treba da bude, kako Radunović ističe, vrhunski zaštićen.
Kao i Rusiji za „Astra linuks“, kineskim vlastima biće potrebno dosta vremena da razviju bezbedan operativni sistem. Kompanija „Rosbiteks“ razvija „Astra linuks“ od 2008. godine, a taj operativni sistem tek je prošlog meseca dobio sertifikat za korišćenje na najvišem stepenu tajnosti. Do sada su ruske vlasti za taj stepen tajnosti koristile specijalne verzije „Vindousa“, modifikovane, proverene i odobrene za upotrebu od strane FSB.
„Rosbiteks“ je „Astra linuks“ prvobitno razvio za komercijalnu upotrebu, ali on se kasnije proširio na upotrebu u lokalnoj upravi i postepeno je osvajao upotrebu na višim nivoima države. Pre nekoliko godina „Astra linuks“ je dobio sertifikate za obradu vladinih informacija pod oznakom poverljivosti i stroge poverljivosti — dva stepena tajnosti ispod najvišeg. Sa najnovijim sertifikatom dobijenim 17. aprila, „Astra linuks“ je počeo da se koristi u Nacionalnom centru Rusije za kontrolu odbrane i nizu drugih vladinih i vojnih agencija.
Razvoj operativnog sistema za vojnu upotrebu je svakako drugačiji od razvoja operativnog sistema za komercijalnu upotrebu — takav operativni sistem mora da ima vrhunsku bezbednosnu zaštitu, naglašava Radunović.
„Kini nije prvi put da pokušava da napravi neku zamenu za ’Vindous‘. Pokušali su da pre nekoliko godina naprave ’Red fleg‘ varijantu na ’Linuksu’‘, ali to nije ’zaživelo‘. Dakle, prilično je nezgodno, upravo zato što mora da bude vrhunski bezbedan, a treba imati na umu da bezbednosne službe rade svoj posao na svim stranama i pokušavaju da dođu do koda, kao što su kineske službe pokušavale da dođu do zapadnih kodova. Tako će sigurno i američke obaveštajne službe pokušavati da dođu do nekih detalja kineskog koda“, navodi Radunović.
Da će se raditi o zatvorenom sistemu govori i činjenica da je u Kini oformljena posebna grupa zadužena za razvoj novog operativnog sistema, koja je, umesto vrhu armije, odgovorna Centralnom komitetu KP Kine — Grupa za upravljanje bezbednosnim informacijama na internetu.
Ipak, ukoliko kineski poduhvat uspe, Radunović veruje da će novi operativni sistem, nakon njegove implementacije u vojsci, biti raširen i u ostatku državne administracije.
„Ako vojska ima svoj operativni sistem, to je jedan stvar, a druga stvar je ako kritična infrastruktura u Kini i dalje nastavi da koristi ’Vindous‘. Uglavnom će napadi, zapravo, biti ne samo na vojne objekte, nego na industriju, na banke… Tako da je njima u interesu da idu u tom smeru da izvuku ’Vindous‘ iz upotrebe i pretpostavljam da bi sledeći korak upravo bio taj da, ako to uspešno prođe u vojnim krugovima, možda neku verziju toga plasiraju kroz celu državnu upravu, banke i tako dalje“, objašnjava Radunović.
Sledeći korak je komercijalizacija operativnog sistema, ali tu bi se Kina suočila sa mnogo novih izazova — pre svega kako zadržati bezbednost koda. Kada se već odlučila na prvi korak, logično bi bilo da uđe i u komercijalnu trku sa „Vindousom“ i drugim operativnim sistemima, pogotovo zato što ima veliko tržište u Aziji i Africi, zaključuje Radunović.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com