Poseta Baraka Obame Hirošimi nailazi na različite reakcije, kako u Japanu, tako i među susedima te dalekoistočne zemlje, piše Dojče vele, ocenjujući da je pred njim zaista težak zadatak i da je put do istorijske posete jednog predsednika SAD tom gradu bio dug.
Barak Obama postaće danas prvi predsednik SAD koji će posetiti Hirošimu, ali se tom prilikom neće izviniti za američki nuklearni napad pre 71 godinu kada je taj grad uništen.
Put do ove istorijske posete bio je dug: bivši američki predsednik Džerald Ford je 1974. odustao od posete Hirošimi, zato što nije hteo da ugrozi odnose sa Japanom.
Jedan od njegovih naslednika, Džordž Buš Mlađi je 2008. kategorički odbio posetu. Džimi Karter je nakon svog mandata bio u Hirošimi, a Ričard Nikson pre nego što je preuzeo dužnost.
Tek od 2010. američki ambasador u Japanu učestvuje na godišnjoj komemoraciji u gradu. Džon Keri je bio prvi američki državni sekretar koji je posetio Hirošimu i položio venac na spomeniku žrtvama – u aprilu 2016.
Kada u petak predveče po lokalnom vremenu Barak Obama kao prvi predsednik SAD bude držao govor u Hirošimi, on će stupiti na diplomatski klizav teren, navodi DW.
Obama je već jasno stavio do znanja da se neće izviniti za prvu upotrebljenu atomsku bombu u istoriji čovečanstva.
Time što se neće izviniti, Obama želi da izbegne novu raspravu među istoričarima. Jer, do dana današnjeg nema konsenzusa o okolnostima upotrebe nuklearnog oružja protiv Japana.
Prema jednom istraživanju, više od polovine Hibakuša, kako se u Japanu zovu preživeli nakon udara atomske bombe, oseća potrebu za izvinjenjem.
„Mnogi žele izvinjenje žrtvama i članovima porodica, a ne nužno i opšte izvinjenje“, rekao je Terumi Tanaka generalni sekretar Udruženja žrtava atomskih i hidrogenskih bombi (Nihon Hidankyo). Obama mora jasno da kaže da je bacanje atomskih bombi „nehumano“ i „kršenje međunarodnog prava“.
Međutim, preživeli iz Hirošime Tošiki Fuđimori iz istog udruženja kritikovao je stav japanske vlade. Neprijatno je što ministar spoljnih poslova, gradonačelnik i guverner Hirošime ne očekuju izvinjenje od Obame, rekao je Fuđimori. Prema njegovim rečima, iza kulisa je vršen pritisak da se omogući poseta Obame.
Zbog svega toga susedi Japana prilično kritički posmatraju Obaminu posetu.
Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova je rekao da se nada da je Japan iz istorije naučio da izbegava takve tragične ratove.
Japan je napao Kinu još 1937. godine, četiri godine pre Perl Harbora. Pekinški list Global Tajms kritikovao je Obamu zbog toga što Japanu priznaje status žrtve: „Japanske desničarske snage su uvek pokušavale da Japan operu od okrutne i nemilosrdne uloge agresora u Drugom svetskom ratu“.
Slično misle i u Južnoj Koreji. Tamo postoji zabrinutost da se zaborave žrtve atomske bombe iz Koreje. Prema njihovim predstavnicima, 50.000 Korejanaca je pogođeno bombom koja je bačena na Hirošimu, jer su se tamo našli bivajući primorani da služe u japanskoj vojsci ili deportovani kao prisilni radnici.
Zbog toga bi Obama trebalo da oda poštu i korejskim žrtvama bombe, koje imaju poseban spomenik u Parku mira.
S obzirom na ove različito motivisane zahteve, odlazeći američki predsednik zaista ima težak zadatak u Hirošimi, zaključuje DW.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com