Američki predsednik Barak Obama je doputovao u istorijsku posetu Kubi, otvarajući novo poglavlje u odnosima dve zemlje posle višedecenijskog animoziteta.
Obama je izjavio da je to „istorijska poseta i istorijska prilika“.
Obama je to rekao prilikom posete američkoj ambasadi u Havani, gde je pozdravio članove osoblja koje je pohvalio da „svakodnevno približavaju SAD i Kubu“.
„Predsednik Kulidž je 1928. godine došao ratnim brodom, a da dođe ovde trebalo mu je tri dana. Meni su trebala samo tri sata“, kazao je Obama – prvi američki lider koji je posetio Kubu u poslednjih 88 godina.
Obama je sa osobljem ambasade trebalo da se sastane u dvorištu ambasade, ali su zbog kiše odlučili da prijem upriliče u obližnjem hotelu, prenela je agencija AFP.
Američka ambasada u Havani je ponovo otvorena u avgustu prošle godine.
Raul Kastro nije dočekao Obamu
Među zvaničnicima koji su dočekali američkog predsednika nije bio kubanski lider Raul Kastro, javio je AP.
Predsednički avion sleteo je na međunarodni aerodrom u Havani „Hose Marti“ po kišovitom danu.
Tamo su ga dočekali kubanski ministar spoljnih poslova Bruno Rodriges, najviši američki diplomata na Kubi Džefri DeLorentis sa supugom, kubanski ambasador u SAD Hose Kabanas, kao i dvojica kubanskih zvaničnika zaduženih za odnose sa Amerikom – Žozefina Vilad i Gustavo Mačin.
AP napominje da Obamu na aerodromu nije dočekao kubanski predsednik Raul Kastro, dodajući da on često pozdravlja svetske zvaničnike po sletanju na aerodrom.
Odmah po sletanju u Havanu, Obama je na Tviteru napisao „What“s up Cuba“.
Uoči Obaminog dolaska u Havanu, kubanska policija uhapsila je pedesetak osoba koje su protestovali protiv komunističke vlade na Kubi.
Demonstracije ispred jedne crkve gde se okupljaju svake nedelje, organizovala grupa „Dame u belom“, koju čine udovice bivših političkih zatvorenika na Kubi.
U Havani je uoči posete raspoređeno jako obezbeđenje policije pod punom opremom, fasade na zgradama su obnovljene, a putari su asfaltirali ulice duž kojih su postavljene američke zastave i poruke dobrodošlice, uz mnogobrojne postere na kojima se Obama nalazi pored kubanskog predsednika Raula Kastra, prenosi Rojters.
Njegova poseta Havani predstavlja prekretnicu posle decenija zategnutih odnosa dve zemlje i daje entuzijazam Kubancima, čija je komunistička vlada oštro kritikovala deset prethodnih američkih lidera.
Poseta Kubi, prva u koju jedan predsednik SAD dolazi u poslednjih 88 godina, bila je nezamisliva dok se on nije sa Kastrom u decembru 2014. godine saglasio da okonča otuđenje koje je počelo kada je kubanskom revolucijom zbačena proamerička vlada 1959.
Otkad su se zbližile, dve strane su obnovile diplomatske veze, potpisale trgovinske sporazume o telekomunikacijama i avionskim linijama i proširile saradnju u oblasti sprovođenja zakona i zaštite prirodne sredine.
Ostaju, međutim, značajna razilaženja između njih, pre svega 54-godišnji ekonomski embargo nad Kubom, čije je ukidanje Obama tražio od Kongresa, ali su njegove napore blokirali republikanci.
Kuba se žali i na „kontinuiranu okupaciju“ pomorske baze u zalivu Gvantanamo, za šta je Obama rekao da neće biti tema razgovora, a uz to je tu i američka podrška disidentima i antikomunističkim radio i TV programima.
Ne očekuje se veliki napredak u rešavanju tih pitanja tokom večerašnje svečane večere, a ni kada se Obama i Kastro budu sutra sastali, navodi britanska agencija.
Verovatno će najviše pažnje privući Obamin govor koji će u utorak biti prenošen uživo na kubanskoj televioziji, kada će se on sastati i sa disidentima i prisustvovati bejzbol utakmici između kubanskog nacionalnog tima i ekipe iz američke Tampe.
Obama namerava da istorijsku posetu Kubi iskoristi da pojača svoje napore u cilju daljeg obnavljanja odnosa posle pola veka, navodi AP.
Iako njegova poseta budi optimizam u Havani, siromašni slojevi kubanskog stanovništva nisu baš sjajno raspoloženi, pošto se osećaju zapostavljenim usred rastuće nejednakosti i porasta cena.
Obamina politika je fokusirana pre svega na mali, ali rastući privatni sektor na Kubi, omogućivši prodaju poljoprivredne i građevinske opreme nedržavnim preduzećima, pri čemu zaposleni u privatnom sektoru već uživaju prednosti tih mera, dok mnoge kategorije kubanskog stanovništva i dalje s malim zaradama jedva sklapaju kraj sa krajem, zaključuje Rojters.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com