Veći deo Evrope ovog leta se borio s rekordnim vrućinama, sušom bez presedana i divljim požarima koji su uticali na sve aspekte života. Meteorolozi AccuWeathera upravo su objavili dugoročnu prognozu za jesen. Kažu da prelaz s leta na jesen možda neće biti primetan mnogim Evropljanima, s toplim, gotovo suvim uslovima tokom barem dela sezone.
Letnja vrućina polako će popuštati svoj stisak na kontinentu
Zapadna Evropa pretrpela je jedan od najintenzivnijih junskih toplotnih talasa dosad, a vrućina se dodatno pojačala kako je stizao juli. U srcu leta od Portugala do Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva zabeležene su rekordne temperature, piše AccuWeather.
Tajler Rojs, viši meteorolog koji godinama prognozira vreme širom Evrope, očekuje da će topliji uslovi od normalnih i dalje biti trend širom zapadne i centralne Evrope tokom velikog dela jesenjih meseci. „Uopšteno, sezona će biti topla i biće to spor prelaz prema normalnim temperaturama“, rekao je Rojs.
Očekuje se da će se dominantno područje visokog pritiska, koje je dovelo do ekstremnih toplotnih talasa ovog leta, zadržati tokom barem prvog dela jeseni. To znači da će temperature biti u prosjeku 1-2 stepni Celzijusa iznad normalnih nivoa u većem delu zapadne i srednje Evrope.
London, koji je 19. jula zabeležio istorijsku temperaturu od 40 stepeni Celzijusa, u septembru obično ima temperature od 16 do 21 stepen. Kako jesen odmiče, temperature tokom novembra u glavnom gradu Engleske u proseku padaju na oko 10 stepeni.
Dalje prema jugu, u Parizu se temperature obično kreću od 21 do 23 stepen pre nego što drastično padnu tokom oktobra i novembra. Madrid obično jesen započinje s oko 27 stepeni, pre nego što maksimalne temperature padnu na 10-15 stepeni u drugom delu jeseni. Rojs kaže da će ova, ali i mnoga druga mesta u Evropi temperature u granicama normale doseći tek u novembru.
Ekstremna suša i opasnost od šumskih požara
Meteorolozi AccuWeathera kažu da izgledi za raširene padavine koje bi sprečile sušu u regijama koje su njom najviše pogođene nisu obećavajući. Vreme će izazvati sušu od uobičajenoj u zoni od Pirenejskog poluostrva do Francuske, Italije, pa čak i na severu do južnih delova Ujedinjenog Kraljevstva, kažu prognostičari.
„Ovo bi mogla da bude najgora suša za južnu Englesku, Francusku i Nemačku u poslednjim decenijama“, rekao je Rojs. U petak 12. avgusta britanska vlada proglasila je službenu sušu u delovima Engleske nakon nedelje vrućina. Rojs je primetio da su ta područja Engleske pretrpela najsušniji juli ikada, a podaci datiraju iz 1935.
Dugotrajna suša nastaviće da stvara probleme u snabdevanju hranom i vodom, kao i s prevozom robe širom Evrope zbog izuzetno niskih vodostaja reka. Poljoprivreda će takođe pretrpeti težak udarac.
Usred najgore suše u poslednjih 70 godina sliv reke Po u Italiji mogao bi da se „pretvori u pustinju“, a očekuje se da će se suša nastaviti ove jeseni, prema Rojsu. I šumski požari već su mesecima problem na ovom području, a meteorolozi očekuju da će kontinuirana suša u septembru i oktobru produžiti ovu opasnost.
Sezona šumskih požara, koja obično jenjava u septembru i početkom oktobra na jugu, verovatno će se nastaviti i tokom jeseni, objasnio je viši meteorolog Alan Repert.
Područja koja će biti pošteđena povećanog rizika od požara biće malo na celom kontinentu, naročito tokom rane jeseni, ali, kako je istakla meteorolog Alisa Smitmajer, postoji jedna regija koja bi mogla da ima manji rizik od šumskih požara. „U baltičkim zemljama palo je više padavina u proteklih nekoliko meseci nego u većem delu ostatka Evrope. Što se tiče šumskih požara, u poređenju s ostatkom kontinenta, to je područje puno sigurnije“, rekla je Smitmajer.
Oluje u drugoj polovini jeseni na severu
Prognostičari kažu da će biti potrebno vremena da se oluje prošire severnim delom Evrope kao rezultat snažnog područja visokog pritiska za koje se očekuje da će se zadržati tokom prvog dila sezone.
Dok bi područja Londona i Oksforda u Engleskoj mogla ostati suša, u drugom delu jeseni u ostatku Ujedinjenog Kraljevstva moguće su učestalije oluje, kao i u delovima Irske i Norveške. Ta će područja biti pogođena češćim kišama, a temperature bi mogle da padnu na nivo niži od proseka.
„Svi hladni udari tokom druge polovine jeseni biće više na severu, gde će oluje biti češće u kasnoj sezoni“, rekao je Rojs, dodajući da bi se do kraja novembra olujni, hladni uzorak mogao da se proširi na Englesku i Baltik.
Jugoistočna Evropa će doživeti različite promene vremena
Očekuje se da će se neki od najrazličitijih vremenskih uslova jesenje sezone događati nad jugoistočnim delovima kontinenta, uključujući Grčku i ostatak Balkana. Rojs očekuje da će u ranom delu jeseni biti nekoliko toplotnih talasa prije nego što dođu promene u vremenskom obrascu.
„Ova bi područja mogla da zabeleže porast padavina do druge polovine sezone“, rekao je Rojs.
„Ako se nastavi nadprosečno toplo vreme, a temperatura vode ostane visoka, mogu se povećati šanse da se kasnije tokom sezone formira medicane“, kaže Rojs. Izraz „medicane“ kombinacija je reči „Mediteran“ i „hurricane“ i odnosi se na netropsku oluju koja se hrani toplim vodama Sredozemnog mora. Medicane može proizvesti jake vetrove i jaku kišu.
„Ovaj scenario, bude li se odvijao, mogao bi da bude jedina nada ovog dela Evrope za bilo kakvo olakšanje od uporne suše. Ako se ovaj scenario ne dogodi, suša u južnoj Francuskoj, Italiji i na Balkanu potrajaće do dugo u jesen“, zaključio je Rojs.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com