Odnose Rusije i nemačke karakteriše kontinuitet dijaloga i, bez obzira na sva neslaganja i bitno promenjene i poljuljane međunarodne odnose, ovo je jedina konstanta u Evropi od Atlantika do Urala, kaže bivši ambasador Srećko Đukić, koji smatra da će o temi Kosova dvoje lidera razgovarati tek usput.
Kosovo i Balkan na takvim sastancima mogu samo da se pomenu na spisku pitanja, kao što se obično dešava na tim sastancima na vrhu: raspravlja se o dve-tri teme, a ostala pitanja se uslovno pređu, ocenjuje Đukić.
S obzirom na ostale teme, mala je verovatnoća da će se Srbija i Kosovo i Metohija naći na dnevnom redu samita, slaže se i dopisnik Radio-televizije Srbije iz Nemačke Nenad Radičević.
„Nešto slično se dogodilo na samitu Putina i Trampa. Predstavnici tako velikih sila teme kao što je Kosovo u kom ne postoji direktan bezbednosni problem očigledno prepuštaju niže rangiranim službenicima u ministarstvima spoljnih poslova“, kaže Radičević i ponavlja da ne veruje da može doći do dublje rasprave između nemačke kancelarke i ruskog predsednika o pitanju Kosova i Metohije.
Po mišljenju Đukića, Kosovo je regionalna tema koja je, kako kaže, pod kontrolom relevantnih međunarodnih faktora.
„Poslednje izjave o razgraničenju su pokazale da ti međunarodni faktori o tome imaju čvrst i jasan stav i da su temu Kosova stavili u vrlo jasne okvire u kojima se moramo kretati“, navodi Đukić, uz opasku da ne treba očekivati eventualnu korekciju stavova ni Nemačke, ni doslednog stava Rusije s druge strane.
„Pogotovu ne treba očekivati korekciju nemačkog stava o Kosovu. On je jako čvrst, jako tvrd. Takvi su stavovi i ostalih partnera u okviru EU“, decidan je Đukić.
Najmanje sporna energetika
Nemačka kancelarka će primiti ruskog predsednika u rezidenciji u palati Mezeberg kod Berlina, a očekuje se da će teme razgovora između ostalog biti Sirija, Ukrajina, energetika i bilateralni odnosi. Prema Đukićevim rečima, dve zemlje se najviše slažu kada je u pitanju energetika, i tako je poslednjih 50 godina.
„To je i danas top-tema u nemačko-ruskim odnosima, ali i nezaobilazna tema na svakom susretu na vrhu i na drugim nivoima“, primećuje Đukić. On podseća da su kontakti zvaničnika dveju zemalja stalni: dvoje lidera sreli su se poslednji put pre tri meseca u Sočiju, a nedavno je u Nemačkoj boravio šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, koji se sreo sa načelnikom nemačkog generalštaba. Takođe, nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer posetio je Rusiju.
„Taj dijalog odražava potrebu Evrope za stabilnim odnosima i predvidivim odnosima sa Rusijom, za Evropu saradnje i bezbednosti“, ističe Đukić.
Drugi važan faktor u odnosima dveju zemalja je, kako kaže, snažna zainteresovanost nemačkog biznisa za saradnju sa Rusijom.
„Bez obzira na sve političke krize koje su postojale i koje postoje između Zapada i Istoka, odnosno Rusije i Nemačke, nikada nije prestajao dijalog biznisa. U Rusiji je izuzetno prisutan nemački biznis i čini da je od svih zemalja nemački biznis poneo najveće gubitke zbog poslednje krize koja je izbila zbog Ukrajine“, konstatuje Đukić.
Radičević ističe da Nemačka u izvozu za Rusiju gubi bar 30 milijardi godišnje, pa kad se to pomnoži sa godinama unazad, to je poprilična suma, zbog čega je ogromno nezadovoljstvo među poslovnim ljudima zbog sankcija prema Rusiji.
Đukić navodi podatak da je samo robna razmena pala sa preko 80 milijardi evra na ispod 50 milijardi evra. „To je bio strahoviti udar za nemačku privredu. Ona takve udare jednostavno ne može da podnese i zato vrši pritisak na nemačku politiku da stalno drži otvorena vrata za dijalog i razgovore sa Moskvom“, ukazuje diplomata.
Da li je Nemačka talac Rusije
Međutim, Sjedinjene Države ne gledaju blagonaklono na to, štaviše, američki predsednik Donald Tramp smatra da je Nemačka „talac Rusije“ zbog energenata. Prema rečima dopisnika RTS-a iz Nemačke Nenada Radičevića, to neće uticati na stav Nemačke o gasovodu „Severni tok 2“.
„U Nemačkoj se uopšte ne dovodi u pitanje realizacija projekta ’Severni tok 2‘. Oni te Trampove ocene smatraju neprimerenim i pokušavaju da na neki način zadovolje njegove prohteve, makar kada se radi o povećanju troškova za odbranu, ali što se tiče gasa, oni tu ne žele nikakav ustupak. Jedini ustupak, kada je Merkelova promenila svoj stav proteklih meseci, jeste kada je ukrajinskom predsedniku Porošenku rekla da ’Severni tok 2‘ zaista ima i geopolitičke posledice“, kaže Radičević.
Prema njegovom mišljenju, Nemačka će pokušati da osigura garancije da Ukrajina neće biti zaobiđena kada je u pitanju ruski gas. „Ne bi me čudilo da tema rešenja ukrajinskog pitanja i rešenja ’Severnog toka 2‘ u vezi sa Ukrajinom bude praktično jedan paket“, dodaje Radičević. Đukić pak ne vidi načina da se „Severni tok 2“ poveže sa rešenjem problema Donbasa, ističući da na ovo drugo pitanje utiču dva faktora: Amerika i predstojeći predsednički izbori u Ukrajini.
Kad je reč o Ukrajini, Đukić smatra da Nemačka tu ne može mnogo da utiče na promenu situacije. Kako kaže, Kijev je pod američkim kišobranom, a slabost Minskog sporazuma i jeste što tu nema američke komponente, pa ga Amerikanci podrivaju.
„Nemačka je nemoćna da bilo šta učini u političkom, pa i u ekonomskom smislu, pošto je Ukrajina pod komandom Amerike u pogledu vojne pomoći, dobija obilatu vojnu pomoć. Putin i Merkelova mogu samo da se slože da ne mogu da se slože oko toga i da ne mogu ništa da učine, dok Amerika tu nešto ne učini, ali mislim da neće ni učiniti. Ne treba ni očekivati promenu američke politike prema Ukrajini, jer je ona našla Ahilovu petu Rusije i ona tu iglu iz Ahilove pete neće vaditi bez nekih drugih velikih promena“, smatra diplomata.
Na pitanje kako objašnjava disonantne tonove u Nemačkoj prema Rusiji, s obzirom na to da nemački general Manfred Hofman kaže da bi bilo bolje da Zapad ima Rusiju za partnera, dok ministarka odbrane Ursula fon der Lajen traži čvršći stav prema Rusiji, Radičević ističe da je to rezultat unutarpolitičke borbe u Nemačkoj.
„Rusija je tu više kolateralna šteta unutrašnjih prepucavanja u CDU-a. Što se tiče bezbednosnih struktura, ljudi koji su vojni eksperti ili nekadašnji generali, svi će vam nezvanično reći da niko od njih ni u ludilu ne želi nikakav sukob sa Rusijom. Deo njih je veoma jasno proamerički nastrojen i u situaciji gde Donald Tramp kritikuje Nemačku na svakom potezu, ti proamerički generali gube tlo u svojim analizama šta bi Nemačka trebalo da uradi. To i jeste uzrok tih disonantnih tonova“, objašnjava naš sagovornik.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com