Od euforije do očaja: Kako je katalonska nezavisnost umrla nakon samo tri dana

  –  

Priča o nezavisnoj Kataloniji trajala je samo jedan vikend. Od euforije do očaja u samo tri dana, eto tako se može ispričati ono što se poslednja 72 sata odvijalo na severoistoku Pirinejskog poluostrva.

Pre dvije godine na vlast u Kataloniji došle su separatističke snage u vidu koalicije „Zajedno za Da“, kojima se pridružila Kandidatura narodnog jedinstva (CUP), a koje su odmah najavile referendum. Nije to bila čvrsta većina u pokrajinskom parlamentu ove nesuđene države, a taj će se moment pokazati bitnim. Referendum je središnja vlast iz Madrida želela da zabrani. On je, pozivali su se na važeći ustav iz 1978. godine, nelegitiman. Referendum o nezavisnosti jest moguć, ali samo ako se sprovede na nivou cele države. To bi značilo da bi o katalonskoj nezavisnosti trebalo da odlučuju uglavnom ljudi koji ne žive u Kataloniji.

Ali katalonske vlasti želele su referendum da sprovedu samo u Kataloniji. Prvog dana ovog meseca, referendum je održan uprkos španskoj policiji koja je u velikom broju poslata u Kataloniju da isti spreči. Na referendum koji je, među ostalima, zabranio španski Ustavni sud izašla su 2,3 miliona stanovnika od ukupno 5,3 miliona sa pravom glasa. Od onih koji su izašli, 90 posto izjasnilo se za nezavisnost. Referendum je suprotan španskom ustavu koji je na snazi od 1978.

Bila je to, pokazaće se danas, Pirova pobeda predsjednika Pudždemona koji je precenio svoju moć i važnost. Prvo, referendum koji je sproveden u nemogućim uslovima nije pokazao pravo stanje stvari u Kataloniji. Na referendum je izašlo manje od pedeset posto glasača, a vlasti u Madridu protivnicima nezavisnosti su kazali da ostanu kod kuće jer je referendum nelegalan. Pudždemon je, za razliku od evropske javnosti koja je sa simpatijama primila vest o katalonskom referendumu, morao da zna da je samo stanovništvo Katalonije podeljeno. Za to mu nije trebao ni referendum, dobar primer mu je bila vlada gde je on sa drugim pristalicama nezavisnosti imao tek nešto više od pedeset posto ruku.

Tako će u petak, smešnom većinom, biti izglasana samostalnost.

U katalonskom parlamentu je 70 od 135 zastupnika glasalo za pokretanje proglašenja samostalne republike Katalonije. Katalonski predsednik vlade Karlos Pudždemon rekao je kako je to bilo očekivano nakon referenduma 1. oktobra.

„Danas je parlament naše zemlje, legitimno telo čiji su zastupnici izabrani na izborima 2015., učinio očekivan i borben iskorak. Mi smo društvo koje je uvek odgovaralo mirnim putem“, izjavio je on, dok su hiljade ljudi sa katalonskim zastavama vikali „Sloboda“ ispred katalonskog parlamenta u Barseloni.

„Uspostavimo republiku Kataloniju, kao nezavisnu i suverenu državu, pravnu, demokratsku i socijalnu“, navedeno je u tekstu predloga ovih stranaka.

BBC je objavio i snimak trenutka kad je nezavisnost velikom većinom izglasana. Kako god se završila priča o Kataloniji, u svakom slučaju reč je o istorijskom trenutku.

Odmah nakon proglašenja, ulice Katalonije preplavili su desetine hiljada pobornika nezavisnosti, a slavlje je trajalo celu noć.

Dok su Katalonci slavili, Madrid nije mirovao. Odmah, niti sat vremena nakon odluke katalonskog parlamenta, aktiviran je članak 155. ustava iz 1978. godine koji dozvoljava uvođenje izravne vlasti Madrida u Kataloniji. Vlada Katalonije je formalno raspuštena, a premijer Španije Marijano Rahoj raspisao je prevremene izbore 21. decembra.

„Nikada nismo hteli da uvedemo ove mere. Nikada nismo hteli da dođemo u ovu situaciju. Više ne možemo da izgubimo ni minut, moramo što pre da vratimo vladavinu zakona i situaciju u normalu“, rekao je Rahoj.

„Nismo suspendovali autonomiju Katalonije, niti ćemo je smanjiti niti intervenisati, već ćemo postaviti prelaznu administraciju kako bi se život stanovnika vratio u normalu“, dodao je, utvrdivši kako vlada ima „mirne“ i „umerene“ mere za sprovođenje zakona u skladu s ustavom.

„Ovo je tužan dan za Špance. Oteta je većina Katalonaca. Odveli su Kataloniju u slepu ulicu“, izjavio je španjski premijer, osvrnuvši se na izglasavanje nezavisnosti u katalonskom parlamentu. Pozvao je stanovnike širom Španije i Katalonije da ostanu mirni. Bio je to petak uveče, prenosi Index.

https://twitter.com/Bilesa_Shaways/status/923945811662266369

U subotu se većina od slavlja mamurnih Katalonaca pitala samo jedno pitanje. Šta dalje? Jedina osoba koja je morala da zna odgovor na to pitanje bio je Pudždemon. Čini se da ni on nije imao pojma. On se javnosti prvi put nakon proglašenja nezavisnosti obratio u subotu popodne. Jasno, nije prihvatio smenu katalonske vlade koju je večer pre proglasila vlada u Madridu.

„U demokratskom društvu parlament je onaj koji bira ili smjenjuje premijere“, poručio je. „Nastavimo sa očuvanjem jedinog stava koji će nas napraviti pobednicima: bez nasilja i bez uvreda“, dodao je Pudždemon.

Na međunarodnom planu Katalonija se našla u teškoj situaciji. To je bilo nešto što su i ranije mogli da pretpostave. I EU i SAD odmah su, jasno i bez velike empatije, dali podršku službenoj španskoj vladi u Madridu.

„Za EU se ništa ne menja. Španija ostaje naš jedini sagovornik. Nadam se da će vlada Španije odabrati snagu argumenata umesto sile“, rekao je Donald Tusk odmah po proglašenju katalonske nezavisnosti.

Zapravo pravi udarac Pudždemonu zadali su upravo njegovi Katalonci. I to oni koji su protiv nezavisnosti, a koji su do tada ćutali. U nedelju popodne stotine hiljada zagovornika španskog jedinstva izašlo je na ulice Barselone. Okupljeni su tražili hapšenje Pudždemona.

Okupljanje je organizovala aktivistička organizacija Katalonsko civilno društvo pa su joj se priključile tri stranke koje su prošle nedelje odobrile preuzimanje katalonske administracije: Narodna stranka desnog centra, levi centar PSOE i stranka centra Građani.

„S nama ne mogu da računaju u razbijanju Španije“, rekao je Migel Iketa, zastupnik PSOE-a u katalonskom parlamentu. Njegova stranka je u petak napustila prostoriju parlamenta u znak protesta kada je 70 od 135 zastupnika izglasalo suverenu republiku Kataloniju.

„Živjela Španija!“, „Ja sam Španac, Španac…!“, odjekivalo je glavnim katalonskim gradom, gde su razvijene stotine španjolskih zastava.

Vikend republika praktički se raspala kad je objavljeno da je Pudždemon, zajedno sa svojim ministrima, pobegao u Brisel. Državni advokat Hose Manuel Maza najavio je podizanje optužnice protiv Pudždemona zbog „pobune, neposlušnosti i malverzacija s javnim fondovima“. Ovakva ozbiljna optužnica, u slučaju da bude osuđen, znači da bi Pudždemon mogao da dobije i do 30 godina zatvora.

Pudždemon se na odlazak u Brisel odlučio nakon što je belgijski ministar za migracije i azil Teo Franken izjavio da može da dobije azil u njegovoj državi.

Pudždemonova amaterska politika zapravo je zadala snažan udarac ideji o katalonskoj nezavisnosti. Koliko je bolan i snažan taj udarac, nije poznato. Stvari će biti jasnije negde oko Božića, kad se sprovedu izbori koje je raspisala španska vlada, a koje je Pudždemon odbio da raspiše. To će biti pravi test koji bi trebalo da pruži dobru i legalnu sliku o tome kako dišu stanovnici ove katalonske pokrajine.

Izlaznost bi trebalo da bude velika. Ako snage za nezavisnost odnesu veliku pobedu, ova će se priča nastaviti. Ipak, to je malo verovatno. Ankete su naklonjenije tome da će separatisti izgubiti većinu. U tom slučaju ideja o katalonskoj nezavisnosti biće uspavana sledećih nekoliko decenija.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com