Povodom skandala koji je potresao predizbornu kampanju predsedničkog kandidata francuske desnice Fransoa Fijona, agencija Frans pres podseća na nekoliko političko-financijskih skandala koji su se dogodili u Evropi u vreme izbora ili prisilili političare na ostavku.
Od skandala oko nezakonitih donacija CDU-u 1999. godine, zbog kojeg je tadašnji kancelar Helmut Kol platio veliku novčanu kaznu, Nemačka je jako osetljiva na korupciju.
Tako je 2012. nemački predsednik Kristijan Vulf (CDU) bio prisiljen da podnese ostavku nakon dvomesečnih pritisaka. Bio je optužen za korupciju jer je primio poklon u vrednosti od 700 evra od jednog filmskog producenta, te da je vršio pritisak na medije kako bi zaustavio širenje informacija o svojim finansijskim vezama s jednim preduzetnikom.
Dve godine kasnije oslobođen je svih optužbi za korupciju.
U Veliikoj Britaniji je od 2004. do 2009. godine više od polovine poslanika britanskog parlamenta imalo nepravilnosti u svojim troškovima u ukupnom iznosu od više od milion evra, pokazala je revizija objavljena u februaru 2010., nekoliko meseci nakon otkrića u „Dejli telegrafu“.
Isplaćene su im bile naknade za plutajuću kućicu za patke, kutije šibica, pornografske filmove i kamate za nepostojeće stambene kredite.
Skandal je doveo do ostavki laburističke ministarke unutrašnjih poslova Džeki Smit i predsednika Donjeg doma parlamenta Majkla Martina.
Sedmoro parlamentaraca, konzervativaca i laburista, bilo je osuđeno na zatvorske kazne, prenosi Jutarnji list.
Italijanski premijer u tri mandata od 1994. do 2011. Silvio Berluskoni imao je puno problema sa pravosuđem. Ali budući da je oslobođen optužbi ili su slučajevi zastareli, za sada ima samo jednu konačnu presudu i to iz avgusta 2013. zbog poreske prevare zbog koje je morao da odradi nekoliko sati društveno korisnog rada, ali je i izgubio poslaničko mesto u parlamentu.
Rumunski premijer Sorin Grindenau suočio se u februaru ove godine s masovnim protestima nakon što je, doduše neuspešno, pokušao da ublaži zakonske propise o borbi protiv korupcije kako bi, smatraju demonstranti, zaštitio predsednika svoje socijaldemokratske stranke Liviua Dragneu, kome se sudi zbog zloupotrebe službenog položaja.
Takođe, 2015. godine, požar u diskoteci u Bukureštu kada je nastradalo 64 ljudi izazvao je velike proteste protiv korumpiranih političkih elita i doveo do ostavke premijera Viktora Ponte, protiv kojeg je pokrenuto više istraga.
U Španiji se bivšim čelnicima Narodne stranke (konzervativci) sudi od oktobra 2016. zbog primanja mita i lažnih računa izdanih između 1999. i 2005. godine.
Narodna stranka izgubila je zbog toga apsolutnu većinu na izborima u decembru 2015., dok su se stranke Podemos (radikalna levica) i Ciudadanos (liberali) uzdigle kritikujući korupciju.
Ali njen predsednik Marijano Rahoj uspeo je ipak da formira manjinsku vladu u novembru 2016. godine.
Uz to, kraljev zet Inaki Urdangarn osuđen je 17. februara na šest godina zatvora zbog korupcije, iako konačnu sudsku presudu čeka na slobodi. Njegova supruga, princeza Kristina, najmlađa sestra španskog suverena, oslobođena je optužbi.
Demohrišćanski premijer Belgije Iv Leterm podneo je u decembru 2008. ostavku zbog optužbi da se mešao u rad pravosuđa kako bi spasao banku Fortis od stečaja, tzv. Fortisgate. No istraga ga je oslobodila krivice i ponovno je postao premijer od 2009. do 2011. godine.
Slovenački konzervativni premijer Janez Janša srušen je s vlasti u februaru 2013. odlukom parlamenta koji mu je nakon višenedeljnih protesta izglasao nepoverenje.
Optužen je bio za nepravilnosti u poreskoj prijavi, a pre toga već je bio optužen za primanje mita u aferi „Patria“ tokom prethodnog mandata od 2004. do 2008. godine. Osuđen je na dve godine zatvora.
U junu 2013. godine, češki premijer Petr Nečas, iz stranke desnog centra, podneo je ostavku zbog optužbi za korupciju i zloupotrebu službenog položaja. U skandal je bila upletena njegova bliska saradnica i ljubavnica. Tužilaštvo je odustalo od krivičnog progona.
Bivši hrvatski premijer Ivo Sanader iz HDZ-a podneo je 1. jula 2009. ostavku „zbog ličnih razloga“, a u julu 2011, nakon 220 dana bega, Austrija ga je izručila Hrvatskoj zbog optužbi za korupciju u pet afera. Do sada nema nijednu pravosnažnu presudu.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com