Oko 34 miliona osoba, od 500 miliona koliko ih živi u EU, odnosno manje od sedam odsto, smatraju se migrantima.
Od tog broja, njih 14,3 miliona su građani EU koji su iskoristili mogućnost slobodnog kretanja u okviru Unije, dok je manje od 20 miliona došlo u EU iz zemalja koje nisu članice, prenosi AFP.
Neke manje zemlje, članice Unije, predvođene najmanjom – Luksemburgom, „otvorile su svoja vrata“ srazmerno sa svojom demografskom veličinom.
Kako je pokazalo istraživanje Eurostata, više od 45 odsto stanovništva u toj zemlji su stranci, koji su se tu doselili privučeni visokim životnim standardom .
Za njom slede Kipar sa 19,5 odsto stranaca, Letonija sa 15,2, Estonija 14,9, Austrija sa 12,5, Irska sa 11,8 i Belgija sa 11,3 odsto stranaca.
U zemljama istočne Evrope, manje od jedan odsto stranaca živi u Poljskoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Litvaniji, a zanimljivo je i da najviše Poljaka živi u drugim zemljama EU.
Broj stranih radnika koji kratkoročno rade u zemljama EU iznenađujuće mali uprkos povećanju od 60 odsto od 2010. do 2015. godine.
Najviše takvih radnika ima u Nemačkoj – više od 418.000, a za njom slede Velika Britanija sa 177.000 i Belgija sa 156.000 radnika.
Veliki priliv migranata u EU zabeležen je u 2015. i 2016. godini, a većina njih je stigla iz Sirije i sa Bliskog Istoka.
Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije, više od milion izbeglica je došlo u Evropu, opd čega oko 850.000 preko Grčke i Egejskog mora.
Od tog broja, više od polovine su izbeglice iz Sirije, a većina ostalih iz Avganistana.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com