Ideja Donalda Trampa o kupovini Grenlanda možda je samo puka fantazija, ali su SAD već ranije „bacile oko“ na resurse tog ostrva, piše „Fajnenšel tajms“.
Posebno su im interesantna bogata nalazišta metala retke zemlje, tvrdi londonski list.
Vašington je nedavno sa Grenlandom potpisao memorandum o vađenju tehnoloških metala, tragajući za alternativnim izvorima snabdevanja, nakon što je Kina nagovestila da bi mogla da ograniči njihov izvoz u SAD, navodi „Fajnenšel tajms“.
Nalazišta retkih oksida Zemljine kore na Grenlandu procenjuju se na 38,5 miliona tona. Poređenja radi, nalazišta u ostatku sveta sadrže 120 miliona tona, prenosi agencija „Hina“.
Grenlandska nalazišta sadrže neodimijum, praseodimijum, disprozijum, terbijum, uranijum i nusproizvode cinka. Neodimijum, terbijum i disprozijum koriste se kao magneti u motorima električnih vozila. Baterije hibridnih automobila sadrže i lantam, koji upotrebljava i američka vojska u uređajima za noćno osmatranje. Gadolinijum se može naći u uređajima za magnetnu rezonancu.
Kina dominira u globalnoj proizvodnji 17 tehnoloških metala koje je teško komercijalizovati, a ključni su za tehnološku industriju, električna vozila, vetroturbine i vojnu tehnologiju.
Kineski udeo u globalnoj proizvodnji tih metala je 70 odsto, a u preradi je još i veći, navodi „Fajnenšel tajms“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com