Visoka temperatura i udari vetra koji su dostizali rekordnu brzinu od 120 kilometara na čas delimično su krivi za pustoš koju su iza sebe postavili požari na Atiki, izjavio je danas preofesor astronomije i šef Nacionalne opservatorije Atine Manolis Pleionis za radio Praktorio 104,9 FM.
Velika brzina vetra sigurno je stvorila uslove za brzo širenje požara, rekao je Pleionis i dodao da je brzina vetra bila rekordna u poslednjih osam godina koliko dugo postoje stanice za praćenje vremena.
Prosečna brzina vetra bila je 65 kilometara na čas, a dostizala je čak i brzinu od 120 kilometara na sat, rekao je on, prenela je ANA.
Reporter britanskog Skaj njuza kaže da je evakuacija ljudi bila organizovana na vreme i da to nije razlog stradanja tolikog broja ljudi.
Prema njegovim rečima, požar je bio toliko jak da ljudi nisu stigli da pobegnu.
„Prizori bežanja su takođe vrlo haotični. Plamen je zahvatao i konvoje automobila, tada su ljudi izlazili iz vozila i bežali ka moru. Neki su u tom euspeli, a neki ne. Zbog toga je situacija bila vrlo neizvesna za hiljade ljudi koji su se zaglavili u požaru“, rekao je on.
Slično tvrdi i stanovnik atinskog predgrađa Mati koje je najviše stradalo i koji je rekao da je, dok je i sam bežao od vatre, pokušao da pomogne dvema ženama zarobljenim u automobilu, ali da u tome nije uspeo.
„Govorimo o katastrofi biblijskih razmjera u ovom prekrasnom području oko Matija“, rekao je on.
Šef medicinskih službi nacionalnog centra za hitnu pomoć Dimitri Piros izjavio je za BBC da su ljudi pretrpeli stravične povrede zbog brzine kojom se šumski požar proširio.
„Vatra je došla kao iz bacača plamena“, rekao je Piros.
Zamenik načelnika Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice Dragan Dončevski, objasnio je da je borba sa takvom vatrenom stihijom, kakva je zahvatila predgrađa Atine, toliko teška da onaj ko ne učestvuje u njenom gašenju, ili pak ne svedoči požaru, ne može to da shvati.
Kako je rekao za TV Prva, reč je o velikoj brzini širenja vatre i jačini požara da su i životi vatrogasaca u svakom trenutku u velikom riziku i da se kod takvih velikih požara najčešće mora pustiti da se vatra proširi kako bi se njen pravac širenja presekao.
On je dodao i da poseban problem i podzemni požari koji izbijaju, kao i zapaljeni delovi drveća, šišarki koji lete i po nekoliko metara u vazduh u pravcu u kom duva vetar.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com