Prekidom vojnih vežbi SAD sa Južnom Korejom, uspostavljanjem trajnog mira i potpisivanjem dokumenta o tome između Pjongjaga i Vašingtona, kao i priznanjem DNR Koreje od strane SAD, stvorili bi se uslovi da dve Koreje počnu ozbiljnije da pričaju o međusobnom zbližavanju i, u budućnosti, o — ujedinjenju.
Samo pre dva meseca takvu vest bi svi, verovatno, smatrali nemogućom, iz domena fantastike.
Hokejašice Severne Koreje su stigle u Južnu Koreju gde će od 9. februara, na Zimskim olimpijskim igrama u Pjongčangu, nastupati u istom timu sa hokejašicama Južne Koreje. Uz to, sportisti obe države će na ceremoniji svečanog otvaranja igara promarširati zajedno, pod zajedničkom zastavom.
Poziv na ujedinjenje dve države, diplomatiji nesklonog lidera Severne Koreje Kim Džon Una, u novogodišnjem obraćanju malo ko je uzeo za ozbiljno, kao i da bi od otopljavanja odnosa moglo nešto da bude. Jer samo mesec dana pre toga, krajem novembra, svet je obišla informacija o još jednom u nizu testiranju balističkih raketa, koje je tokom 2017. lansirala Severna Koreja. A to ona druga, južno od 38. paralele, naravno, smatra direktnom pretnjom.
Konkretna potvrda Kimovih reči stigla je pre dva dana kada su severnokorejske vlasti objavile proglas kojim su pozvale „sve Korejce u zemlji i inostranstvu da udruže svoje napore u nastojanju da unaprede odnose Severa i Juga i da načine pomak ka ujedinjenju“.
Da li je ovo svojevrsno primirje samo jednokratan čin u duhu olimpizma koji je poput onog u antičkoj Grčkoj zaustavljao na kratko sve ratove i sukobe kako bi Igre bile održane, ili taj korak može da iznedri i nešto više?
Dobar poznavalac situacije na Korejskom poluostrvu, sagovornik Sputnjika Borislav Korkodelović kaže da bi to mogao da bude dobar momenat za popravljanje situacije na Korejskom poluostrvu.
„Po nekom dobrom scenariju ukoliko bi Severna Koreja i SAD mogle da uspostave neku vrstu čvršće i sadržajnije komunikacije pre kraja Paraolimpijskih igara, a to su poslednji dani marta, bilo bi jako dobro. Ukoliko se propusti taj trenutak moguće je da će Južna Koreja i SAD ponovo pokrenuti velike vojne manevre koji su za vreme Igara obustavljeni i onda bi ponovo Severna Koreja dobila neku vrstu izgovora da i ona obnovi svoje probe nuklearnog raketnog naoružanja“, kaže Korkodelović.
Sigurno je, smatra on, da visoka i mnogobrojna severnokorejska delegacija koja će biti u Pjongčangu tokom ZOI neće razgovarati samo o sportu, nego će uveliko sa južnokorejskim partnerima, a možda i nekim drugima, razmatrati šta i kako dalje posle završetka Paraolimpijskih igara.
Na pitanje šta je osnovni preduslov da bi „korejski zid“ mogao jednog dana da padne, ovaj spoljnopolitički komentator podseća da je sa južnokorejske strane led probijen kada je na čelo države prošle godine došao Mun Džae In, koji je potom na skupu u Berlinu ukazao na četiri „ne“ kojih će se Seul držati.
Dakle, neće voditi neprijateljsku politiku prema Severnoj Koreji, nemaju nameru da napadnu Severnu Koreju, nemaju nameru da potkopavaju i rade na smeni vlasti u Pjongjangu i neće se baviti veštačkim ubrzanjem ujedinjenja dveju Koreja, koje bi značilo da Južna Koreja apsorbuje Severnu. To je je prethodno rekao i u Vašingtonu, podseća Korkodelović.
Podsetio je, takođe, i na to da je lider Pjongjanga Kim Džong Un u novogodišnjem obraćanju pozvao na ujedinjenje, što je potvrđeno i nedavnim proglasom severnokorejskog rukovodstva. Ukazuje, međutim, i na to šta je ta država učinila za sebe po pitanju izgradnje nuklearnog raketnog programa. To joj, smatra Korkodelović, upravo omogućava da počne sa otopljavanjem prema ideji o otvaranju suštinskih razgovora o poboljšanju odnosa sa Južnom Korejom. Ali takođe i o još važnijim razgovorima sa Vašingtonom o prekidu vojnih vežbi SAD sa Južnom Korejom, uspostavljanju trajnog mira i potpisivanju dokumenta o tome između Pjongjaga i Vašingtona i priznanje DNR Koreje od strane SAD, ocenjuje Korkodelović.
„Time bi se stvorili uslovi da dve Koreje počnu ozbiljnije da pričaju o međusobnom zbližavanju i u nekoj dalekoj budućnosti i o ujedinjenju“, ističe on.
Na pitanje kakvu reakciju SAD bismo mogli da očekujemo, Korkodelović napominje da je i američki predsednik Donald Tramp pod budnim okom generala u najbližem okruženju.
Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Herbert Rejmond Makmaster i ministar odbrane Džejms Matis su, kako napominje, ljudi koji znaju šta su život i smrt na terenu i ne kriju da bi eventualni rat na Korejskom poluostrvu bio katastrofa. Matis je to u nekoliko navrata ponovio i svi su i dalje za to da diplomatiji bude data prednost, napominje Korkodelović.
„Ja mislim da je ovo redak dobar trenutak da se počne sa mnogo miroljubivijom politikom. Imamo period tog takozvanog olimpijskog mira, imamo proaktivnu politiku južnokorejskih vlasti, naročito predsednika, koji je imao i emotivne razloge za unapređenje odnosa dve zemlje, jer su mu roditelji izbeglice iz Severne Koreje. Treći momenat je politika SAD, koja jeste stalno na oštrici noža, ali to znači da može da prevagne na bilo koju stranu“, zaključio je Korkodelović.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com