„Dok istina obuje cipele, laž proputuje pola sveta“, napisao je svojevremeno Mark Tven. Danas laž, međutim, nije samo putnik. Ona i ubija.
Ko u Siriji gubi, ima pravo na popravni. Pa makar on bio krajnje neinventivan i već toliko puta viđen, poput takozvanog napada hemijskim oružjem. Kad god mu ponestane uspeha, Zapad tako optuži sirijsku vojsku, pomognutu Rusijom. Onoliki Holivud, a nigde valjanog reditelja i scenariste da osmisle nešto novo i uverljivije, da je čak i Bi-Bi-Si s oprezom preneo novu „vest“.
Nekoliko grupa za posmatranje, aktivisti i doktori izneli su u javnost navode o napadu hemijskim oružjem, ali brojke se ne poklapaju i još uvek nije jasno šta se tačno dogodilo, naveo je britanski javni servis.
Tako su spasioci i lekari saopštili da je najmanje 70 osoba ubijeno u navodnom Asadovom napadu hemijskim oružjem na grad Dumu pod kontrolom pobunjenika u Siriji, a agencije AP i Rojters javljaju da je broj mrtvih manji, oko 40. I dok Bi-Bi-Si naglašava da zasad niko nezavisno od ovih izvora nije potvrdio navode o napadu hemijskim oružjem, koje je sirijska vlada nazvala „izmišljotinama“, za SAD nije bilo nikakve sumnje o čemu se radi.
Stejt department je „izveštaje o masovnim žrtvama“ ocenio „užasavajućim“ i, naravno, zatražio da „svet reaguje ukoliko napad bude potvrđen“. I naravno, pozvao Rusiju da „odmah prestane“ da podržava sirijsku vladu. Jer, s kim si onakav si, a Asadovi su loši momci.
A i nema smisla da Americi ti Rusi ispred nosa otmu „njen“ rat, brižljivo pripreman, u koji je toliko uloženo, a sabiraju samo štetu. Zato je trebalo isfabrikovati novu „vest“ i priliku na još jedan pokušaj uključivanja SAD u rat koji su sami započeli i veći deo Bliskog istoka pretvorili u ruševine.
A u tom fabrikovanju lažnih vesti iskustvo im nije manjkalo. Srbi su to dobro zapamtili. Srpski šef diplomatije Ivica Dačić je i krajem prošle godine ponovio da je NATO agresija na Srbiju 1999. godine izvršena na osnovu lažne vesti o navodnom masakru u Račku, i da ni u Vašingtonu nema problem da kaže da za taj ratni zločin tadašnji NATO čelnici treba da odgovaraju.
O tome šta je stvarno bio Račak, taj navodni masakr koji su Srbi počinili nad albanskim civilima na Kosovu i Metohiji, najbolje je svedočila forenzičarka Helena Ranta iz Finske, o čijem pravom izveštaju, kojim je bio nezadovoljan reditelj Račka (američki diplomata Vilijem Voker) javnost nije znala do pre neku godinu.
Ili slučaj granatiranja pijace Markale u Sarajevu, 1994. i 1995. godine, koji je odneo više desetina civilnih žrtava, za šta su, naravno, bez dokaza optuženi Srbi. To je bio povod za bombardovanje Republike Srpske, koja je negirala da je to počinila. Džaba je komisija SB UN koja je istražila masakr utvrdila kako je granata mogla biti ispaljena s lokacije i pod kontrolom Armije BiH, kao i Vojske Republike Srpske.
Aprila ove godine opet se izveštava o Asadovom napadu hemijskim oružjem u Guti u Siriji. Isto kao i avgusta 2013. kada je sirijska opozicija javila da je u takvom napadu ubijeno više od dveseta ljudi, uključujući žene i decu. Vlasti u Damasku su kao i sada to i tada negirale i ocenile da je reč o lažnoj vesti kreiranoj kako bi bila potkopana tada aktuelna istraga eksperata Ujedinjenih nacija o upotrebi hemijskog oružja upravo od strane pobunjenika.
Bio je to već treći pokušaj da zvaničnom Damasku podmetnu „hemijski Račak“. U međuvremenu, javnost posebno pamti sliku ranjenog trogodišnjeg dečaka Omrana posle vazdušnih napada na Alep, koja je zahvaljujući zapadnim medijima 2016. godine obišla svet. Trebalo je izazvati zgražavanje onim što navodno čini Asad i saveznica mu Rusija.
Iz kasnije priče dečakovog oca i objavljene slike mališana, javnost je zahvaljujući ruskoj televiziji RT saznala da su i šminka i fotografisanje u slučaju Omrana bili povereni profesionalcima. Profesionalci pak nisu pomogli prilikom slučaja „mrtvih“ umotanih u bele čaršafe, pošto se snimanje očigledno oteglo, a „žrtve“ počele da se migolje u nedostatku vazduha.
Primera na pretek i mimo sirijskog rata. Kao i u slučaju „Skripalj“ i trovanja nervnim gasom nekadašnjeg dvostrukog agenta, ruskog i britanskog, i njegove ćerke, za šta su, kako su to ovih dana priznale i britanske zvanične institucije, Rusi optuženi bez dokaza. Ali trebalo je i na taj način udariti na zvaničnu Moskvu koja sve više smeta.
Amerika se, sudeći po novom „hemijskom napadu“, ne miri sa činjenicom da više nije neprikosnoveni svetski policajac. Njen predsednik Donald Tramp upravo je zapretio skorim vojnim udarom na Siriju upozorivši da će „Rusija, ili bilo koja druga zemlja, za koju se ustanovi da je odgovorna za taj napad, „platiti cenu“.
Jedino što Rusija nije ni Srbija, ni Republika Srpska, a nije ni ona Rusija od pre dvadeset godina. A takvo igranje vatrom moglo bi da ima skupu cenu i da uvede svet u sukob čije posledice nije lako sagledati.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com