Postoji nešto zastrašujuće u vojnim paradama i njihovom savršenom redu, piše CNN-ov urednik Nik Robertson. Kim Džong Un redovno se hvali neverovatno organizovanim javnim nastupima sa hiljadama vojnika i civila, ali sve se to naslućuje da savršeni red pre ili kasnije mora da se raspadne. Međutim, njegove sve opasnije pretnje nuklearnim ratom Zapad shvata sve ozbiljnije i sve više ljudi je svesno da će pre ili kasnije sa reči preći na dela. Pretnje o lansiranju nuklearnih projektila na SAD nisu novost, ali ne sme se računati da će protivnik ostati samo na tome, prenosi Express.
Robertson tvrdi da severnokorejski diktator verovatno razmišlja i o drugim diktatorima i njihovom neslavnom padu. Libija pod Muamerom Gadafijem se postupno otvarala zapadnom svetu, sarađivali su u hvatanju osumnjičenih terorista, predali su čak i sva istraživanja vezana za nuklearno oružje. Očekivali su da će tako imati bolje odnose sa ostatkom sveta i nekoliko godina je to tako i funkcionisalo. Libijski BDP je rastao iz godine u godinu, ali najveća prepreka bio je upravo Gadafi. Izgubio je dobar deo moći, ali je i dalje bio basnoslovno bogat šef korumpirane države. Onda je došlo i Arapsko proleće i protesti protiv njegove vlasti. Uskoro je počela i oružana pobuna, a Gadafi je uzvratio istom merom. Očekivao je da će ga zapadne države podržati, ali se prevario u proceni. NATO je bombardovao Gadafijevu vojsku. NATO mu nije zaboravio ni oprostio ranije grehe. Sada je potrebno raditi sa Kim Džong Unom na ublažavanju pretnji sa obe strane, a tek kasnije je moguće razgovarati o mogućem smanjivanju severnokorejske vojne moći. Za tako nešto je preduslov postojanje posrednika kojima Kim veruje.
Donedavni izgledni kandidati bili su Kinezi i Rusi, ali na nedavnoj sednici UN-ovog veća sigurnosti jednoglasno su izglasane još veće sankcije protiv Severne Koreje. Kina i Rusija su podržale takve sankcije i čini se da su, barem zasad, oni se okrenuli protiv Kima.
Gadafi je video raspad sopostvenog carstva i verovatno se i Kim pita da li ga čeka ista sudbina. Libijski šef je više od tri decenije uspešno kontrolisao državu kompleksnim sistemom mita i pretnji, ali je video i da narod nakon nekog vremena jednostavno ne želi da trpi diktatora. Severna Koreja takođe mazi i pazi svoju vladajuću kastu, ali ništa od toga ne garantuje apsolutnu odanost. Robertson je svedočio kako su libijski generali redovno odlazili na drugu stranu čim im se ukazala izgledna prilika.
Kim Džong Un možda razmišlja da ne sme da veruje zapadu i da je jedini spas njegove vlasti posedovanje nuklearnih projektila kojima će garantovati da ga niko neće napasti. Bilo kakav dogovor o mirenju Koreja zahteva ogromne količine poverenja sa obe strane 38. paralele i zasad se čini da toga nema. Nespretni Tvitovi američkog predsednika Donalda Trampa mogu samo da poljuljaju diplomatske napore na Korejskom poluostrvu i niko ne zna šta skora budućnost sprema.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com