Eventualni preventivni napad SAD na Severnu Koreju kreno bi sa Gvama, i to objašnjava zašto su se Severnokorejci zarekli da će sa četiri rakete „Hvasong 12“, usmerene ka tom ostrvu, pokušati da pošalju najjasnije upozorenje Amerikancima.
Gvam, malo američko ostrvo u Pacifiku, našlo se ovih dana u središtu zasad samo verbalnog sukoba Severne Koreje i Sjedinjenih Američkih Država.
Naime, stanovnici ovog ostrva strahuju da bi se mogli postati meta raketa severnokrejskog lidera Kim Džong Una, koji sledeće nedelje treba da odluči da li će u delo sprovesti plan svojih saradnika o lansiranju balističkih raketa u vode u blizini Gvama. Pre nekoliko dana „Vašington post“ je objavio da je Severna Koreja napravila minijaturnu nuklearnu bojevu glavu koja može da stane u raketu, a da ukupno u toj zemlji ima oko 60 nuklearnih uređaja.
Zašto je Pjongjang izabrao baš Gvam za demonstraciju svojih nuklearnih potencijala?
Novinar i dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu Borislav Korkodelović kaže da ovo ostrvo ima veoma zanimljivu istoriju i veliki strateški značaj za SAD.
„Gvam je malo ostrvo koje leži oko 4.000 milja zapadno od Havaja, a oko 2.200 milja južno od Severne Koreje, odnosno Korejskog poluostrva. Iako ima svega 550 kvadratnih kilometara sa oko 160 hiljada stanovnika, dosta je gusto naseljeno. Magelan ga je otkrio u 16. veku, mada je ono već oko 4.000 godina bilo nastanjeno domorodačkim stanovništvom iz plemena Čamoro, koje danas čini oko 40 odsto stanovnika, dok je oko 25 odsto njih poreklom sa Filipina. Amerikanci su osvojili Gvam 1898. godine, posle američko-španskog rata i iako ono nema status države SAD, Gvamljani za sebe imaju moto — gde Amerika počinje“, objašnjava Korkodelović za Sputnjik.
Vojni analitičar Andrej Mlakar kaže da stanovnici ostrva, iako su gotovo svi rođeni Amerikanci, nemaju pravo glasa na predsedničkim izborima i dodaje da su pacifička ostrva poput Gvama i Tinijana postala posebno značajna tokom Drugog svetskog rata jer su na njima izgrađeni aerodromi sa kojih su poletali strateški bombarderi B-29 u bombardovanje Japana.
Borislav Korkodelović napominje da su Japanci ovo ostrvo osvojili odmah nakon napada na Perl Harbor, ali su ga Amerikanci ponovo stekli dve i po godine kasnije. Kako kaže, vojnu vazduhoplovnu bazu „Anderson“ obilato su koristili i tokom rata u Vijetnamu, naročito za bombardovanja Hanoja.
Andrej Mlakar se slaže da je ovo ostrvo dobilo još veći strateški značaj za Ameriku tokom Hladnog rata.
„Američka mornarica i vazduhoplovstvo su preko tog ostrva sprečavali ekspanziju komunizma iz Rusije i Kine na područje Jugoistočne Azije. Između ostalog, u vreme Korejskog rata upravo su američki strateški bombambarderi B-29 poletali sa Gvama i gađali ciljeve na teritoriji severa, da bi ono kasnije postalo glavno uporište odakle su bombardovani Severni Vijetnam, Laos, Kambodža i delta Mekonga“, kaže Mlakar.
Na Gvamu se danas nalazi velika pomorsko-vazdušna baza.
„Na aerodrom ’Anderson‘ sleću strateški bombarderi B-52, a po potrebi i naročito sada u kontekstu severnokrejske krize, avioni B2 i B1. Tu je i pomorska baza gde se lociraju pomorski desanti, pre svega marinske ekspedicione brigade i odred napadnih nuklearnih podmornica klase ’Los Anđeles‘. Na Gvamu je 2013. godine stacioniran i element mobilne protivraketne odbrane SAD, sistem THAAD“, objašnjava Mlakar.
Borislav Korkodelović kaže da se u bazi na ovom ostrvu nalazi oko 6.000, a neki kažu čak i 13.000 američkih vojnika zajedno sa porodicama, pa oružane snage zapravo zauzimaju negde oko trećine tog ostrva. Tu je i obilje rezervnog materijala, skladišta, kao i rezervoari za benzin.
„Sami Gvamljani za sebe kažu — mi smo vrh strele, ali bismo više voleli da smo zadnji deo strele, i to možda najbolje oslikava značaj ovog ostrva u američkoj vojnoj strategiji na Zapadnom Pacifiku. Eventualni preventivni napad SAD na Severnu Koreju u stvari bi potekao sa Gvama i to objašnjava zašto su se Severnokorejci zarekli, bar verbalno, da će sa četiri ’Hvasong 12‘ rakete na neki način pokušati da pošalju najjasnije upozorenje Amerikancima“, napominje Korkodelović.
Stvarna pretnja ili odvlačenje pažnje
Ovaj stav deli i vojni analitičar Mlakar koji dodaje da Pjongjang na Gvam gleda kao na najbližu američku tačku koja bi se mogla naći na njihovom udaru i zbog toga što Severnokorejci, između ostalog, žele da provere efikasnost protivraketnog sistema SAD. To, kako kaže, Amerikance dodatno zabrinjava u čitavoj ovoj priči.
„Severna Koreja cilja Gvam, ali ne misli na udar na vojnu bazu već, po svoj prilici, namerava da u slučaju američkog napada baci nuklearnu bombu na 40 milja od samog ostrva. Ona bi pri padu u vodu izazvala podzemnu eksploziju, a potom i razorni cunami koji bi poklopio ostrvo i izazvao veću štetu od direktnog napada na vojnu bazu“, upozorava Mlakar.
On dodaje i da postoje spekulacije da čitava situacija sa Pjongjangom i Gvamom predstavlja „maskirovku“ Kim Džong Una, jer postoje naznake da se Severna Koreja priprema za novo lansiranje balističke rakete direktno sa nuklearne podmornice, koja bi trebalo da preleti Japanska ostrva i padne u Japansko more.
Borislav Korkodelović, međutim, smatra da su međusobne pretnje Pjongjanga i Vašngtona jedna velika igra kako bi se stvorio teren za direktne pregovore, tim pre što je pouzdanost severnokorejskih raketa pod velikim znakom pitanja.
„Verujem da je sve ovo samo podizanje tenzija posle kojih bi svi trebalo da budu sretni jer su se predsednik Tramp i Kim Džong Un saglasili da mogu da otvore neku vrstu pregovora. To je ono na čemu Severna Koreja insistira, nju interesuju samo direktni pregovori sa Vašingtonom. Ne zanimaju je posrednici, a Pjongjang naročito ne interesuje da u tim pregovorima učestvuje Južna Koreja, koju smatraju marionetskom državom pod okriljem Sjedinjenih Američkih Država“, ocenjuje Korkodelović za Sputnjik.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com