Direktor Kancelarije za Jugoistočnu Evropu u Stejt departmentu Metju Palmer izjavio je da ne veruje da će politika SAD prema Balkanu biti drugačija od dosadašnje koja je podrazumevala posvećenost Amerike ovom regionu i pomoć Balkanu na putu evropskih integracija.
Odgovarajući na pitanje povodom pojedinih ideja koje provejavaju u javnosti u regionu da bi moglo doći do dogovora između Donalda Trampa i Vladimira Putina, a po kojima bi se Amerika odrekla Balkana kao sfere svog uticaja, on je rekao da nije video ništa nalik tome kod bilo kog američkog zvaničnika.
„Sve u vezi s takvim idejama mi zvuči kao spekulativna fikcija“, rekao je Palmer za današnju Politiku.
On je istakao da se politika SAD prema regionu nije menjala u proteklih, 20, 25 godina, nezavisno od toga da li je vlast u Vašingtonu držala demokratska ili republikanska administracija i da je to zbog toga što se americka politika zasniva na američkim interesima i američkim vrednostima koji opstaju i ne menjaju se svakom promenom administracije.
„Zbog toga bih rekao da je doslednost pre nego promenljivost ključna reč koja obeležzava našu diplomatiju, a samim tim i diplomatiju prema Balkanu. Nemam razloga da mislim da je ona drugačija danas nego što je bila pre dva meseca“, istakao je Palmer.
Upitan da li će dolaskom Trampove administracije doći do promene politike prema Srbiji on je ponovo ukazao na konstantu američkog pristupa Balkanu.
„Naš cilj u Evropi su sloboda i mir i to podrazumeva integraciju zemalja Zapadnog Balkana u evropske institucije. Cilj Srbije je da postane punopravna članica EU, a taj cilj podržavaju SAD“, poručio je Palmer.
dodajući i da je normalizacija odnosa sa Kosovom deo tog cilja. „Potrebno je da dođe do napretka u Briselskom dijalogu kako bi došlo do napretka na putu evrointegracija“, rekao je Palmer i istakao da nema nijedan razlog da veruje da će doći do promene američkog pristupa po tom pitanju.
On je preneo i da premijeru Aleksandru Vučiću i ministru Ivici Dačiću porucio da SAD zeli da unapredi saradnju i partnerstvo sa Srbijom i da je zajednički interes promovisanje interesa Srbije, a to je pre svega clanstvo u EU kao sprovođenje reformi koje su meophodne za postizanje tog cilja. „Naglasio sam im da u nastojanju da izgrade sto bolje odnose sa Prištinom mogu bez zadrške da računaju na naš partnerski odnos“, naveo je Palmer.
Palmer, koji je kao diplomata službovao u Beogradu, kaže i da je posle dve i po godine od vremena kada je ovde ziveo za njega najupečatljiviji utisak popravljanje ekonomske situacije u Srbiji.
„To je moj osećaj, a rekao bi da ga potkrepljuje i statistika. Takav trend sigurno će mnogo pomoći Srbiji u napretklu ka članstvu u EU što će se nadam se odraziti i u boljem kvalitetu života za građane Srbije“, rekao je.
Na pitanje da u Srbiju dolazi u politički veoma osetljivom trenutku Palmer kaže i da se ne seća perioda koji u Srbiji nije bio politički osetljiv, a kada je reč o odnosima Beograda i Prištine smatra da je on po sebi težak i komplikovan.
Palmer kaze da SAD snažno podrzavaju prooces pregovora koje predvodi EU i da pružaju podrsku obema stranama.
„Cilj ovog dijaloga je poptpuna normalizacija odnosa između dve pregovaračke strane. Taj proces nije važan samo za mir i stabilnost u regionu nego će i normaliozacija odnosa sa Kosovom Srbiji pomoći da brze napreduje ka članstu u EU“, istakao je Palmer koji smatra i da je u toku dijaloga došlo do nekih ozbiljnih pomaka kao što je na primer primena dogovora o pozivnom broju za Kosovo.
Upitan kako komentariše skorašnje „zveckanje oružjem“ Palmer ističe da je proces komunikacije dve strane nekad više napet nego što je to uobičajeno.
On smatra da će i tenzije biti manje kako politički dijalog pod okriljem EU bude napredovao.
Upitan da li je moguće da Srbija uđe u EU bez prinavanja nezavisnosti Kosova, Palmer odgovara da je to pitanje za EU, dodajući da Amerika u punoj meri podržava proces normalizacije odnosa Beograda i Prišitne i da trenutno „ne gleda dalje od te tačke“.
Na pitanje da li pod „normalizacijom“ misli na „priznanje“ Palmer kaze da je normalizacija definisana i prepoznata u okvirima briselskog dijaloga i da je tretiraju kao odvojen proces od priznavanja nezavisnsti.
Upitan da li se posle izjave američkog ministra odbrane Džejmsa Matisa o kosovskim bezbednosnim snagama moze govoriti o novim signalima i podršci Prištini Palmer kaže da bi tu izjavu ocenio kao „u poptunosti konzistentnu sa ustanovljenom američkom politikom prema Kosovu“ i da bi tu poruku shvatio „kao putokaz za američko stanovište“. Kada su u pitanju izjave Hašima Tačija da kosovska skupstina što pre treba da donese odluku o formiranju kosovske vojske, Palmer kaze da Tači često to ponavlja, kao i da nema nikakvu informaciju o tome da dobija nekakve signale od Matisa.
Govoreći o otvorenim pitanjima između SAD i Srbije kao sto su neresen slučaj ubistva braće Bitići i paljenja americke ambasade 2008. godije on kaze da ova pitanja ostaju i dalje vazna i otvorena.
„Što se tice SAD oba slučaja mogu da dobiju epilog jedino kroz sudske akcije kada oni koji su odgovorni za ove zlocine budu identifikovani i procesuirani“, istakao je Palmer podvlačeći koliko je vazno da Srbija ispuni svoje obaveze i sprovede istragu.
Kada su u pitanju odnosi Beograda i Sarajeva i najave političara u Sarajevu da će obnoviti tužbu protv Srbije za genocid, on kaže da je najvaznije u ovom trenutku da Beograd i Sarajevo osnaze i prodube međusobnu komunikaciju i da zajedno rade kako bi prevazišli izazove i neka prianja iz prošlosti.
Palmer kaže i da odluka o sankcijama prema predsedniku RS Miloradu Dodiku nije doneta tek tako već je ona odgovor na njegove stalne antidejtonske aktivnosti i izjave, poručujući da će SAD braniti Dejton i dejtonske insitucije kao i celovitost BIH.
Upitan o jačanju ruskog uticaja u Palmer kaže da postoji zabrinutost u vezi s namerama Rusije na Balkanu, a da je americka politika da podrzi člansto Srbije kao i ostalih zemalja Zapadnog Balkana u EU, kao i one zemlje regiona koje žele da postanu članice NATO.
„Taj pristup se podudara s politikom koju vode vlade ovih zemalja, dok Moskva ima drugacije ambicije. Njen cilj je da zemlje koje pokusavaju da postanu članice NATO spreči u tome, a takođe nastoji i da oteza proces pridruzivanja EU zemljama Zapadnog Balkana“, rekao je Palmer.
„Smatram da je duboko problematično nastojanje Rusije da omete zemlje ovog regiona u ostvarivanju sopstvenih ciljeva da postanu članice EU i ako žele NATO-a“, istakao je Palmer.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com