Poglavar Rimokatoličke crkve papa Franja danas boravi u Boliviji, u drugoj zemlji na njegovoj turneji po Južnoj Americi gde će održati misu u Santa Kruzu, a zatim će se sastati sa predstavnicima sveštenstva i učestvovati na drugom svetskom skupu narodnih pokreta.
Papa je stigao juče u Boliviju, u La Paz, gde ga je na aerodromu dočekao bolivijski predsednik Evo Morales.
Papa je pohvalio Boliviju zato što je preduzela „važne korake“ da uključi siromašne i marginalizovane u politički i ekonomski život te najsiromašnije južnoameričke zemlje.
On je, međutim, i istakao da katolička vera ima duboke korene u Boliviji i da i dalje „baca svetlo na društvo i doprinosi razvoju nacije i izgradnji njene kulture“ i izrazio želju da katolička crkva nastavi da igra važnu ulogu u društvu u kome vlada predsednika Eva Moralesa nastoji da ograniči njen uticaj.
Morales, prvi predsednik te zemlje domorodačkog porekla, došao je na vlast boreći se za 36 domorodačkih grupa u zemlji i upisao je njihova prava u ustav. Pod njegovim vođstvom bolivijska privreda se razvila. On se međutim suprotstavio lokalnoj katoličkoj crkvi nizom antiklerikalnih inicijativa, uključujući i nov ustav po kome je većinski katolička Bolivija postala sekularna zemlja.
Čim je Morales došao na vlast 2006, Biblija i krst sklonjeni su iz predsedništva.
Morales, poznat po svojim socijalističkim stavovima, na dočeku pape podsetio je da je katolička crkva u prošlosti bila na strani onih koji ugnjetavaju bolivijski narod, od kojih je tri četvrtine domorodačkog porekla.
On je, međutim, dodao da su se stvari promenile sa ovim papom i da bolivijski narod pozdravlja papu Franju kao nekog ko „pomaže oslobađanje našeg naroda“. „Onaj ko izda siromašnu osobu, izdaje papu Franju“, istakao je bolivijski predsednik.
Morales je na aerodromu zagrlio papu i okačio mu oko vrata tradicionalnu torbicu od alpake. Takva torbica se obično koristi da drži listove koke, koje žvaću ljudi u Andima da ublaže bolest od visoke nadmorske visine. Kako navodi agencija AP, ne zna s da li je papa Franja žvakao ove listove, ali mu je poslužen čaj napravljen od listova koke, kamilice i anisa na avionu od Kita do Bolivije.
La Paz je na nadmorskoj visini od 4.000 metara, i Vatikan je odlučio da papin boravak u tom gradu skrati na samo nekoliko sati da bi se onemogućili problemi za 78-ogodišnjeg papu koji ima samo jedno celo plućno krilo. Papa je, međutim, izgledao u dobroj formi i iz svog vozila na putu do grada mahao je narodu koji je došao da ga dočeka.
Papa je na putu do grada zaustavio svoj auto na mestu gde je 1980. izbačeno telo jezuitskog sveštenik Luisa Espinala, koga su držali u pritvoru i mučili pripadnici paravojnih grupa. „Setite se jednog od naše braće, žrtve interesa koji nisu želeli da se bori za slobodu Bolivije“, rekao je papa.
Papa Franja je kasnije u govoru civilnim vlastima u La Pazu pozvao na dijalog između zemalja u regionu i pozvao ih da poprave svoje diplomatske odnose i izbegavaju sukobe, osvrćući se na spor Bolivije i Čilea oko bolivijskog pristupa moru koji je izgubila u ratu 1879-83.
On je osudio atmosferu nejednakosti u Boliviji gde uprkos ekonomskom napretku poslednjih godina skoro četvrtina ljudi živi na dva dolara dnevno, i rekao je da je razvoj privrede doneo prosperitet, ali i otvorio vrata zlu i korupciji.
Kako navodi AP, Bolivija je poznata po korupciji u pravosuđu, i oko 1.000 sudija i 300 tužilaca je pod istragom ili na sudu zbog korupcije.
Posle kratkog boravka u La Pazu, papa je avionom otišao u Santa Kruz, u centru zemlje, gde će provesti ostatak boravka.
Papa Franja i Morales sreli su se već nekoliko puta. Poslednji put u oktobru kada je predsednik u Vatikanu učestvovao na samitu domorodačkih grupa i boraca za siromašne koje podržava papa. Njihov zajednički stav o brizi o najsiromašnijima u drušvu i potrebi da bogate zemlje drastično nešto urade za klimatske promene u suprotnosti su sa Moralesovim nesuglasicama sa lokalnim sveštenstvom.
Očekuje se da će papa Franja govoriti o brizi za životnu okolinu tokom boravka u Bolivji kao što je govorio u Ekvadoru. Tokom posete, on će takođe posetiti zatvor Pamasola, poznat po nasilju, gde je u borbi između bandi zatvorenika 2013. ubijeno 30 ljudi. Kao u mnogim latinoameričkim zatvorima, zatvorenici u velikoj meri kontrolišu zatvor Palmasola u kome ima oko 3.500 zatvorenika.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com