Iznenadna odluka ruskog presednika Vladimira Putina da povuče vojne snage iz Sirije može se tumačiti na bar pet načina, od toga da je misija uspešno završena do toga da Moskva želi na vreme da se izvuče iz opasne i skupe greške, piše američki časopis „Nešenel interest“.
Prvo tumačenje je da je „misija uspešo završena“, navodi Nikolas Gvozdev u tekstu „Pet načina gledanja na Putinovo iznenađenje u Siriji,“ uz ocenu da je to i najjednostavnije objašnjenje zasnovano na proceni da je Moskva uvek planirala da to bude kratkoročna operacija.
Kremlj svojevremno nije iznosio nikakva grandiozna obećanja o tome šta će doneti aktivno angažovanje u Sirijiskom ratu, nije se hvalisao da će Islamska država biti uništena ili da će režim Bašara al Asada povratiti kontrolu nad čitavom Sirijom, podseća autor.
Rusko vojno prisustvo je, dodaje, trebalo da pomogne Asadovom režimu i to je i učinjeno. Šest meseci kasnije, niko više ne govori da Asad samo što nije pao dok je Putin pokazao da će Kremlj biti lojalan prijateljima i partnerima.
Druga interpretacija je da je Putin zaključio da treba da ode dok je u prednosti, navodi Gvozdev uz ocenu da je Ruska intervencija dramatično promenila imidž Kremlja.
„Ruska vojska pokazala je da je sposobna da pokrene i vodi intervenciju izvan bivšeg Sovjetskog saveza i da može da promeni situaciju na terenu u Siriji bez obizra na to šta žele Vašington, Brisel, Rijad i Ankara,“ navodi Gvozdev.
S obzirom da je početak mirovnih pregovora, Rusiji daje odličan povod da „časno“ okonča operaciju i bilo bi mudro da to iskoristi umesto da bude ponižena problemima u budućnosti, iznosi se u tekstu.
Treće tumačenje je da se odluka o povlačenju iz Sirije može shvatiti kao želja Moskve da izbegne avganistansku zamku, piše Gvozdev, podsećajući da su neki sponzori sirijske opozicije svojevermeno planirali da nađu način da Sirija za Rusiju bude još jedan Avganistan tako što će pobunjenike osposobiti da gađaju ruske avione i da Rusiju uvuku u kopnene akcije.
To se nije dogodilo, ali Putin ne može da predvidi koliko bi dugotrajna intervencija u Siriji mogla da degradira rusku vojnu sposobnost i da dovede do narodnog nezadovoljstva, navodi se u tekstu.
Putinova odluka se može tumačiti i na četvrti način – kao otvaranje ka boljim odnosima sa Saudijskom Arabijom, piše Nešenel interest, posećajući da bi Rusija žlela sporazum sa Rijadom o stabilizovanju svetskog energetskog trzišta, kako bi se cene oporavile a ruski budžet ponovo počeo da puni.
„Rusko povlačenje iz Sirije Saudijcima signalizira da je Moskva nakon što je spasla svog saveznika od rušernja otvorena za rešenje putem pregovora – zasnovano na izvesnom stepenu decentralizacije i stvaranju vlade nacionalnog jedinstva,“ što bi, kako se navodi, bilo u skladu sa saudijskim interesima.
Na kraju peto tumačenje bi bilo da je Putin najavom o povlačenju, koja je po nekima iznenadila sirijsku vladu, možda želeo da upozori Asada i druge koji žele rusku pomoć da Rusija nije „bure bez dna.“
Asadova spremnost da pregovara o kompromisnom rešenju počela je da bledi kako je ruska vojna moć menjala situaciju na bojnom polju. Iz perspektive Moskve, Asad je zahvaljujući intervenciji dobio šansu da se bori, ali ako je ne iskoristi, krivica je njegova, ne Moskve,“ navodi se u tekstu.
U svakom slučaju „najava o povlačenju ukazuje da Putin na operaciju u Siriji gleda ne kao na cilj sam po sebi već kao na deo šireg nastojanja da povrati poziciju velike sile u svetu i moguće da je zaključio da je ona ispunila svoju svrhu“, zaključuje Gvozdev.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com