Bez obzira na to koliko jedni drugima pretili oružjem, i Pjongjang i Vašington su svesni da bi sukob bio poguban i po jedne i po druge, ali i po čitav svet. Neke nevidljive linije preko kojih se ne prelazi stoje, kao i činjenica da Severna Koreja mora da bude prihvaćena kao nuklearna sila.
Pošto američki predsednik na Severnu Koreju izbaci smrtonosni tovar „ognja i besa“, Pjogjang će, na mig Kim Džong Una balističkim raketama srednjeg dometa gađati američku vojnu bazu Guam.
Tako bi mogao da počne rat između Severne Koreje i SAD, ako se ostvare ove najsvežije i dosad najžešće pretnje. Na zaoštrenu retoriku ove dve adrese svet je već navikao. Da li i ova najnovija spada u isti red, ili može da eskalira u sukob koji, nema sumnje, ne bi ostao samo lokalnog karaktera?
Na to pitanje Sputnjika, analitičar Instituta za noviju istoriju Jovan Čavoški kaže da i u ovoj najnovijoj propagandnoj retorici vidi staru matricu. To znači da na provokaciju jedne strane druga odgovori žestoko, ali nijedna od njih ne najavljuje da će prva izvesti udar, čime ostavljaju manevarski prostor za reagovanje.
„Iako uvek postoji mogućnost da se pređe linija i dođe do nekog konflikta, mislim da zasad tu nema neke velike opasnosti. Mislim da će se rat rečima nastaviti, kao i severnokorejski testovi raketa, možda čak i novi nuklearni test, mada je Kina oštro upozorila Severnu Koreju da to ne čini“, kaže Čavoški.
Bez obzira na to koliko pretili i jedni i drugi, on je mišljenja da su obe strane i te kako svesne da bi to bilo pogubno i za samu Severnu Koreju, kao i za SAD i sve američke saveznike u severoistočnoj Aziji.
Ko će spustiti loptu
Na pitanje da li je nedavno upozorenje Pjongjangu iz Kine ali i Rusije — da treba spustiti loptu — primljeno znanju, naš vrsni poznavalac dešavanja na Dalekom istoku kaže da je vrlo teško znati šta se zaista dešava u Severnoj Koreji. Na osnovu nekih informacija može se zaključiti da oni to uzimaju u obzir, ali da ne žele da prate takva upozorenja jer Kim Džong Un štiti sopstveni autoritet neprikosnovenog lidera, kaže Čavoški. Ukoliko bi izgledalo da povlađuje bilo kojoj velikoj sili, on više ne bi imao onakav autoritet kakav su imali njegov deda i otac, objašnjava Čavoški koliko je unutarpolitička dimenzija Severne Koreje važna da bi se shvatilo ovakvo ponašanje njihovog vođe.
„Mislim da je kineska poluga uticaja sada mnogo manja nego pre deceniju, ali mislim i da Kim Džong Un, znajući da ekonomski u potpunosti zavisi od svojih odnosa pre svega sa Kinom, a donekle i sa Rusijom, neće preći određenu liniju gde bi moglo doći do totalne izolacije, kolapsa režima, ili situacije da se neki delovi vlasti okrenu protiv njega i u tom možda dobiju spoljnu podršku, možda Pekinga“, ocena je Čavoškog.
Ni Kini ni Rusiji nije u interesu da Severna Koreja kolabira, niti je, smatra on, Severnoj Koreji u interesu da praktično izvrši državno samoubistvo.
„Te neke nevidljive linije preko kojih se ne prelazi su prisutne i u okviru tih dozvoljenih granica stvari mogu da odu i do nekog ekstrema. Ali mislim da neće preći tu granicu širokog rata, jer to može zaista biti opasno“, ističe Čavoški.
Rat bi bio katastrofa
Situacija u kojoj bi Tramp svoju slabost, ali u neku ruku i nesposobnost da kontroliše stvari na unutrašnjepolitičkom planu, nastojao da eskalira na spoljnopolitičkom i te kako bi mogla da se obije o glavu ne samo Trampovoj administraciji nego uopšte SAD, smatra on.
„Utešno je da je većina ljudi u njegovoj administraciji, a naročito generala, počev od ministra odbrane Džejmsa Matisa, više puta pominjala da bi rat sa Severnom Korejom bio velika katastrofa sa nesagledivim posledicama. Čak i ljudi kojima je profesija vojni posao dobro znaju da bi to bio sukob sa nesagledivim posledicama, i mislim da će se čitava stvar zadržati na žestokoj retorici“, zaključio je Čavoški.
Na pitanje da li bi se, ukoliko bi došlo do sukoba dveju država, on proširio, analitičar Instituta za noviju istoriju smatra da bi imao uticaj i na druge.
„Dovoljno je samo da zahvati Korejsko poluostrvo, i kineska i ruska teritorija su ugrožene. U tom slučaju bi sigurno reagovale i Rusija i Kina“, smatra on i podseća da je Kina pre nekoliko dana držala manevre u Japanskom i Istočnom kineskom moru.
Time su pokazali da su spremni da štite svoje interese u slučaju eskalacije konflikta na Korejskom poluostrvu, ali je tu, po njegovom mišljenju, više bilo reči o odmeravanju snaga, jasnom zaokruživanju interesnih sfera, povlačenju nekih crvenih linija preko kojih protivnik ne bi trebalo da pređe.
Retorika se usijala
Čavoški je izrazio nadu da će hladne glave prevagnuti.
„Mislim da će retorika biti sve žešća, sve dok se ne pređe jedna tačka i dok sve strane ne shvate da je dijalog jedino rešenje problema, a da bi svaka dalja eskalacija imala nesagledive posledice ne samo po taj region nego i po čitav svet“, zaključio je Čavoški.
On je, međutim, ukazao na to da je ključna stvar koju svet mora da shvati da se Pjongjang više neće odreći nuklearnog oružja i da je pitanje denuklearizacije Koreje završeno.
„Sada mora da se nađe modalitet da se Severna Koreja prihvati kao nuklearna sila, kao što su prihvaćeni i Indija, Pakistan i prećutno Izrael. Taj voz da se Severna Koreja odrekne nuklearnog oružja je prošao, a to da li će na Korejskom poluostrvu konačno biti potpisan mirovni sporazum, da li će Vašington uspostaviti diplomatske odnose sa Pjongjangom, to je stvar baš dugotrajnih pregovora“, kaže Čavoški za Sputnjik.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com