U poslednjih desetak godina novinski i televizijski izveštaji prepuni su vesti o sukobima šiita i sunita širom islamskog sveta. Ta situacija je posebno eskalirala posle izbijanja iračke krize kao posledice rušenja Sadama Huseina da bi se taj problem prošio na Siriju u kojoj je došlo do otvorenog oružanog sukobljavanja šiitskog Irana i lokalnih sunita potpomognutih zalivskim monarhijama i Turskom. Kad je došlo do smrtne presude saudijskog suda protiv više desetina ljudi, pod optužbom da su teroristi, situacija je zapretila da preraste u oružani sukob Rijada i Teherana. Sudski proces je iskorišćen da se eliminiše i šiitski sveštenik Nimr al Nimr, koji se nalazio na čelu šiitske opozicije u pustinjskoj kraljevini.
Razlozi spora sunita i šiita sežu duboko u istoriju islama. Sukob je dogmatski, ali suštinski izrazito politički. U zapadnoj javnosti se zanemaruje činjenica da je islam bitno politička religija. U njemu nije moguće odvajanje religije od politike. Kovanica „politički islam” nastala je kao želja da Zapad načini razliku između takvog islama, koji je neprilagodljiv zapadnim vrednostima, i islama koji bi, zato što je nepolitičan, bio ukalupljiv u zapadnu kulturu. To je neverovatna zabluda. Od momenta rađanja islama videlo se da je u njemu predvodnik zajednice istovremeno politički i verski vođa.
Kako je Homeinijeva islamska revolucija bila najznačajniji uspeh čitavog islamskog sveta u 20. veku, Iran je stekao ogromnu popularnost. Postao je uzor i sunitima i najveći takmac Saudijskoj Arabiji, sunitskoj kraljevini, gde je vladajuća ideologija vahabizam. Ona je do tada bila vodeća snaga islamskog sveta koja je na lukav, neagresivan način želela da ostvari ono što je Iran ostvario revolucijom. Kako ljudi više vole one koji pokažu hrabrost, simpatije islamskog sveta su se okrenule Iranu. To se posebno videlo u Bosni. Kolike su bile dimenzije toga vidi se iz činjenice da je sarajevska književnica Meliha Salihbegović, poznata po tome što je osuđena s Alijom Izetbegovićem u procesu 1983, neko vreme boravila u Iranu gde je bila udata za iranskog generala Mehdija Talatija, koji sada ima bosansko državljanstvo, ali Meliha više nije s njim u braku.
Saudijci su su okrenuli verskom sektaštvu kojim hoće da dogmatski ospore političku ulogu Irana. To je intenziviralo stare šiitsko-vahabitske sukobe. Kolike i kakve dimenzije oni imaju vidi se iz podatka da su 1802. godine vahabiti provalili s Arabijskog poluostrva u današnji Irak i razorili jedno od najvećih šiitskih svetilišta Karbalu, a tadašnje stanovništvo skoro istrebili.
Kakve bi posledice sadašnji sukob mogao da ima najbolje se vidi iz stava jednog istaknutog šiitskog pisca koji veli da je moralni i politički kredo vahabita „Ili ćeš biti vahabit ili ćemo te ubiti, zarobiti ti porodicu i zapleniti imanje”.
(Miroljub Jevtić ,Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com