Briselski portal Politiko objavio je listu 28 ličnosti koje će, prema njihovoj analizi, uticati na oblikovanje Evrope 2018. godine ocenjujući da će lideri Evropske unije veći deo narednih 12 meseci provesti baveći se njenom budućnošću.
Na prvom mestu je Kristijan Lindner, lider nemačkih liberala koji, kako se objašnjava, zauzima ključnu poziciju u politici Nemačke našavši se na čelu konzervativnog evro-opreznog segmenta biračkog tela.
„Izvlačeći prekidač“ u koalicionim pregovorima u novembru, Lindner je gurnuo Nemačku u političku krizu i postavio sebe u središte debate koja je usledila, navodi portal.
U godini u kojoj će francusko-nemački motor verovatno voditi diskusiju o smeru Evrope, to ga, kako se dodaje, stavlja u poziciju da deluje kao kočničar.
Više od bilo kog drugog političara Lindner će – bilo u ili izvan vlade – odrediti koliko stvari mogu daleko da odu.
Na listi se nalazi 18 muškaraca i 10 žena iz 28 različitih zemalja – političara, biznismena, umetnika, pisaca od kojih se može očekivati da budu u središtu delovanja narednih meseci.
Politiko objašnjava da je kao i prethodnih godina prikupljao sugestije, a zatim u nekoliko rundi debate rangirao ličnosti sa ciljem da se pronađu oni koji zaista – a ponekad i neočekivano – oblikuju svoje zemlje ili EU.
Jednostavno zauzimanje moćne funkcije, poput predsedničke, nije dovoljno da automatski kvalifikuje tu ličnost za listu 28 najuticajnijih.
Lindnerova prva pozicija sledi nakon dve godine u kojima je lidersko mesto na listi Politika bila definisana rastućim talasom populizma (mađarski premijer Viktor Orban 2016.) i reakcijom na to (gradonačelnik Londona Sadik Kan 2017.)
Ta promena odražava osećanje u Evropi koje, iako populizam možda nije odstupio, već se verovatno zaglavio – bar za sada – ostavlja liderima kontinenta slobodu da se bave osnovnim uzrocima tog fenomena.
Politika se vraća u Evropu zbog čega je od prvih 10 ličnosti na listi osam onih koji praktikuju „rat drugim sredstvima“, navodi Politiko izvinjavajući se istovremeno pruskom generalu Karlu fon Klauzevicu.
Posle Lindnera slede: britanski ministar ekologije Majkl Gouv – za koga se kaže da je „mozak koji stoji iza Bregzita (br.2), francuska ministarka rada i „gvozdena pesnica Emanuela Makrona“ Muriel Peniko (br.3).
Tu su i holandski premijer Mark Rute (br.4), predsednica donjeg doma parlamenta Italije i borac protiv onlajn zloupotreba Laura Boldrini (br.5), potpredsednik Evropske komisije i bivši finski premijer Jirki Katainen (br.7), izvestilac Evropskog parlamenta za Bregzit Gi Verhofstat (br.10), navodi Politiko.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com