Četiri godine posle pokušaja EU da približi sebi Ukrajinu i odgovora Rusije koji je doneo revoluciju i rat, ta država je na ivici da se potpuno uruši, piše portal Politiko, navodeći da je ključno pitanje da li EU može ponovo da “sastavi“ Ukrajinu.
Dok se lideri EU okupljaju kako bi obeležili Istočno partnerstvo i njihove spoljnopolitičke inicijative da bi se ojačali odnosi sa bivšim zemljama Sovjetskog Saveza, pitanje je da li EU može da „sastavi delove“.
Političari EU su duboko podeljeni – neki smatraju da je moralna obaveza da se Ukrajina više zaštiti i okonča „ruska vojna agresija“, dok drugi smatraju da je Zapad već dosta toga učinio i da rizikuje mnogo zbog zemlje u kojoj je korupcija ostala „utkana u strukturu vlasti“, a napredak reformi, naročito u pravosudnim, finansijskim i energetskim sektorima, bio previše spor.
Kako se navodi u tekstu, Ukrajina je u ozbiljnim problemima, a 94 odsto novčane pomoći koju dobija zapravo je pozajmica, koja će jednog dana doći na naplatu.
Politički sporazum sa EU, približio je Kijev Briselu i drugim zapadnim institucijama, više nego ikad, dok je era geopolitičkog biranja gotova, uz napomenu da je zbog dramatičnih događaja učlanjenje u EU i NATO veoma daleko.
Ukrajina je najdramatičniji, ali ne i jedini primer rezultata Istočnog partnerstva, programa koji je EU predstavila 2009. godine u Pragu, budući da se i drugih pet država suočava sa teškoćama, navodi Politiko.
Jermenija i Azerbejdžan su i dalje u sukobu zbog teritorije Nagorno-Karabaha, Moldavija je u gardu zbog proruskog regiona Pridnjestrovalja, a dve gruzijske teritorije Abhazija i Južna Osetija su praktično ruske teritorije.
Kada se radi o Belorusiji, ona je „politički veoma izolovana država“ uprkos slabim kontaktima sa zapadom, navodi Politiko.
Dugogodišnji beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, koji se suočava sa sankcijama EU zbog političke represije u toj zemlji, prvi put je pozvan da prisustvuje samitu Istočnog partnerstva, ali je to odbio.
Zvaničnici EU odbacuju tvrdnje da oni snose odgovornost za političku krizu koja je izbila u Ukrajini u jesen 2013. godine, kada su podsticali tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča da potpiše politički i privredni sporazum sa blokom.
Istovremeno, Moskva ga je pritiskala da ne potpiše i pretila ekonomskom osvetom ako to učini, piše portal.
Januković je odbio da potpiše sporazume, što je izazvalo masovne proteste kojima je zaustavljen.
Nakon toga, pobegao je u Rusiju, a odnosi između Moskve i zapada pogoršali su se i stigli do najgoreg nivoa od izbijanja Hladnog rata.
U međuvremenu, dosta se govori i o tome koliko EU može ili bi trebalo da učini – Litvanija je predložila ambiciozni „Evropski plan za Ukrajinu“ koji predviđa ulaganje dodatnih 50 milijardi evra u periodu od 10 godina, ali još uvek nema konsenzusa o njegovom sprovođenju.
Direktor Kenan instituta iz Vašingtona Metju Rojanski smatra da za konflikt Moskva snosi odgovornost, ali da greši i Zapad koji se pretvara da trenutna mirovna inicijativa ima izgleda za uspeh.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com