Na današnji dan pao je Berlinski zid, koji je od 1961. simbolično delio dve Nemače, a 1989. hiljade ljudi iz Istočne Nemačke se okupilo oko zida zahtevajući od stražara da otvore kapije.
Kada je uveče kapija otvorena – zid je pao – a stotine zapadnih Berlinaca je dočekalo svoje istočne sugrađane. Te večeri se plesalo, a već sutradan je počelo njegovo pravo, fizičko rušenje.
Pad Berlinskog zida postao je simbol ujedinjenja Nemačke, pada komunističkog režima u istočnom delu zemlje, ali i u celom istočnom bloku.
Zid je bio i simbol Hladnog rata, pa je njegovim nestankom srušena i „Gvozdena zavesa“ između komunističkog istoka i demokratskog, kapitalističkog zapada.
Evropska unija ubrzo je preuzela politiku ujedinjenja celog kontinenta, a svet je poneo „talas optimizma“ da će budućost doneti povezivanje i saradnju.
Okolnosti su se poslednjih godina drastično promenile, pa 30 godina posle pada Belinskog zida svet izgleda daleko podeljeniji – Velika Britanija želi da izađe iz Unije, širi se opasnost od terorizma, migrantska kriza ne jenjava, a iz Evrope stižu sve jači vapaji zbog rastućeg uticaja Rusije i Kine posebno na jugoistoku Evrope.
„Nemojte između Rusije i Zapada izgraditi zid kao što je bio Berlinski“, poručio je poslednji sovjetski lider Mihail Gorbačov za britansku agenciju Rojters, uoči 30.godišnjice pada Berlinskog zid, čime je ukazao na opasnost od novh zidova koji se dižu širom sveta.
Kada je reč o Nemačkoj, 30 godina kasnije gradovi poput Berlina, Drezdena i Lajpciga beleže razvitak na svim poljima, ali najveći deo nekadašnje Istočne Nemačke, posebno ruralni delovi, ozbiljno zaostaje za standardom zapada zemlje.
Podseća se da je po ujedinjenju došlo do kolapsa istočnonemčke ekonomije, a milioni ljudi su izgubili posao ili se odselili na zapad.
AP upozorava uspon desničarskog ekstremizma navodeći izborni uspeh desničarske Alternative za Nemačku u tom delu države.
U Saksoniji jačaju i antimigracione grupe i ksenofobija, što je postalo vidljivo po dolasku velikog talasa izbeglica, kada su se mnogi žalili da vlada izdvaja previše za migrante umesto da se dovrši reintegracija istočnih Nemaca.
Nemci obeležavaju pad Berlinskog zida i sećanjem na oko 140 ljudi koji su stradali prilikom pokušaja bekstva za 28 godina njegovog postojanja, dok su mnogi koji su uhvaćeni završili u zatvorima.
Analitičari upozoravaju da ne treba zaboraviti zidove koji su ostali ili su tek sazidani – poput onih između Izraelaca i Palestinaca, SAD i Meksika, ali i onih koje u srcu Evrope podiže Mađarska, „braneći“ Šengenski prostor – i ističu da barijere nisu nikada bile, niti će biti rešenje za probleme.
Pad Berlinskog zida je označio i kraj Hladnog rata, ali tri decenije kasnije nove popodele su dovele svet u novu vrstu napetosti, kako ga je Gorbačov nazvao – Prohladni rat.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com