Svet se verovatno nalazi usred najtoplijih deset godina od kada je počelo beleženje temperaturnih rekorda 1850. godine, kažu naučnici.
Britanska meteorološka služba (Met Office) prognozira da će temperature na svakih narednih pet godina verovatno biti stepen više od nivoa iz predindustrijskog perioda.
U narednih pet godina postoje i šanse da se suočimo sa godinom u kojoj bi rast prosečne globalne temperature mogao da bude veći od 1,5 stepena.
Stepen i po se smatra kritičnim pragom za klimatske promene.
Ukoliko se podaci podudare sa prognozama, dekada od 2014. do 2023. će biti najtoplija u više od 150 poslednjih godina.
Hoće li prognozirana temperatura oboriti sporazum o klimi iz Pariza?
Britanska meteorološka služba saopštila je da je 2015. bila prva godina u kojoj je globalna godišnja prosečna površinska temperatura dostigla jedan stepen iznad predindustrijskog nivoa, odnosno iz perioda između 1850. i 1900. godine.
Svake godine od tada, globalni prosek kreće se oko ili iznad tog stepena. Sada meteorolozi kažu da će taj trend biti nastavljen ili će se čak i povećati u narednih pet godina.
„Upravo smo napravili prognoze za ovu godinu i one se odnose na period do 2023. godine. One nagoveštavaju ubrzano globalno zagrevanje“, kaže za BBC na srpskom profesor Adam Skajf, vođa tima prognostičara.
„Gledajući pojedinačno godine u prognozama koje sada možemo da vidimo po prvi put, postoji rizik od privremenog, i ponavljam privremenog, prekoračenja važnog praga od stepen i po koji je definisan u Pariskom sporazumu o klimi.“
Naučnici Ujedinjenih nacija su prošlog oktobra pripremili specijalni izveštaj o dugoročnim uticajima ukoliko temperatura poraste za stepen i po.
Do kraja veka moguć je porast temperature od tri do pet stepeni
Zaključili su da će biti potreban ogroman napor za smanjenje ugljenika kako bi se sprečilo da svet pređe tu granicu do 2030. godine. Nova analiza pokazuje da su šanse da se to dogodi u narednih pet godina veće za deset odsto.
„Ovo je prvi put da su prognoze pokazale veliki rizik od prekoračenja – i to je samo privremeno. Govorimo o pojedinačnim godinama koje prelaze nivo od 1,5 stepena“, rekao je prof Skajf.
„Ali činjenica da se to u narednih nekoliko godina može dogoditi zbog kombinacije globalnog zagrevanja i fluktuacija zbog događaja poput El Ninja, ne znači da se približavamo tome.“
Koliko je ova služba pouzdana u predviđanjima?
Služba je saoštila da su podaci koji se odnose na naredne godine 90 odsto pouzdani.
U periodu od 2019. do 2023. godine biće zabeležen rast temperatura od 1,03 do 1,57 stepena u odnosu na period od 1850. do 1900. godine, sa pojačanim zagrevanjem u većem delu sveta, posebno u područjima kao što je Arktik.
Istraživački tim kaže da je prilično siguran u svoja predviđanja koja su zasnovana na iskustvu iz prošlosti. Prethodna prognoza tima, izrađena 2013. godine, predviđala je brzu stopu zagrevanja koja je zabeležena u poslednjih pet godina.
Ako se temperature u narednih pet godina poklope sa prognozama, onda će decenija između 2014. i 2023. godine biti najtoplija u više od 150 godina.
Šta je sa drugim klimatskim agencijama?
Svetska meteorološka organizacija je objavila analizu od pet glavnih međunarodnih grupa podataka koji pokazuju da se 20 najtoplijih godina dogodilo u poslednje 22.
„Temperature su samo deo priče. Ekstremne i visoke temperature pogodile su mnoge zemlje i milione ljudi, sa razarajućim posledicama za ekonomije i ekosisteme 2018. godine“, rekao je generalni sekretar ove organizacije Piter Tales.
„Mnogi ekstremni meteorološki događaji su u skladu sa onim što očekujemo od klimatskih promena. To je stvarnost sa kojom se moramo suočiti. Smanjenje emisija gasova staklene bašte i mere za prilagođavanje klimatskim promenama trebalo bi da budu glavni svetski prioritet“, rekao je on.
Drugi istraživači saopštili su da su nova predviđanja za narednih pet godina u skladu sa očekivanjima, uz rekordni nivo ugljen-dioksida poslatog u atmosferu 2018.
„Nova predviđanja, nažalost, nisu iznenađenje“, kaže naučnica Ana Džons.
„Prosečne temperature širom sveta su na najvišim nivoima ikada i tako je godinama. To se uglavnom dogodilo zbog rasta koncentracije gasova staklene bašte, poput karbon-dioksida, što je rezultat upotrebe fosilnih goriva.
Dok ne smanjimo emisiju gasova staklene bašte, možemo da očekujemo rastući trend globalnih temperatura.“
(BBC na srpskom)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com