Duh „krčitelja puteva“ korejskih naseljenika u Japanu već 1.300 godina samo jača, a danas podstiče neprolazni plamen korejskog sna o uspehu izvan zemlje među mladim hrabrim srcima.
Na krajnjem obodu Tokijske metropolitenske zone nalazi se selo Koma, prvo naselje kraljevskih izbeglica iz Kogurjeoa, drevne korejske države, prenosi južnokorejska novinska agencija Jonhap.
Mnogi Korejci ni ne znaju da postoji to prelepo selo u Hidaki, u prefekturi Sitama, kao ni priču o tome kako su njihovi preci tamo dospeli.
Glavna znamenitost Kome je svetilište koje pripada japanskoj religiji šinto, a posećuju ga lokalni farmeri, putnici i biciklisti željni meditacije u miru.
Selo Koma i njegovo svetilište zadržali su mnoge običaje i ostatke nasledstva korejskog Kogurjea, kao što su mnogobrojni šamanski totemi „jangseung“ za koje se veruje da mogu da odagnaju zle duhove.
Od kraja petog i početka šestog veka, kulturna, tehnološka i budistička razmena cvetala je između Kogurjeoa i klana Jamato, prvog jedinstvenog japanskog režima.
Tokom tog perioda, budistički monasi iz Kogurjeoa uveli su veštinu pravljenja papira i upotrebu raznih alatki za slikanje.
Prijateljstvo između dve drevne sile trajalo je do poslednjih dana Kogurjeoa, a onda je u oktobru 666. godine princ Kogurjeoa, Jakvang, prešao Istočno more i došao do današnje Kome, tražeći utočište od političkih nereda kod kuće.
Princ se nikada nije vratio u svoju zemlju jer se Kogurjeo raspao usled unutrašnjih borbi za tron, a princ Jakvang je u potpunosti posvetio život vođenju nerazvijenih farmi u Japanu.
Uskoro je postao punopravni lider Kome, gde je okupio oko 1.800 izbeglica iz Kogurjeoa, koji su dotad živeli u sedam različitih regiona Japana.
Do poslednjeg daha, korejski princ je gradio novi dom za svoj narod u slozi sa Japancima pod režimom Jamata, a posle smrti Japanci su ga nazvali „kami“, što znači dobar duh.
Trinaest vekova je prošlo od tada, ali predvodnički duh korejskog princa Jakvanga inspirisao je mnoge njegove mlade naslednike snažnom voljom da grade sopstveni „korejski san“ u Japanu.
Korejska kultura i danas ostaje izvor bliskosti između Korejaca i Japanaca, pri čemu hrana i zabava čine glavni kulturni most između dve zemlje.
To kaže i 28-godišnji Jon Na-ra, koji je u Tokio iz Južne Koreje došao pre osam meseci da, kako navodi, uči da kuva korejska, japanska, francuska jela i sada radi u kuhinji jednog restorana.
„Jednog dana želim da otvorim svoj francuski restoran gde ću služiti francuska jela sa azijskim začinima“, kaže Jon, koji se upravo vratio iz svetilišta u Komi gde je sa studentima iz Južne Koreje i Japana prisustvovao istorijskom kulinarskom događaju – učenju veštine fermentacije u kuhinji drevnog korejskog Kogurjeoa.
Mnogi Japanci često posećuju korejske restorane i kafiće i kažu da ih ne smatraju „egzotičnim mestIma“, a nisu im neobični ni posteri južnokorejskih muzičkih zvezda koje tom prilikom mogu videti, zaključuje južnokorejska agencija.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com