Presedan u diplomatiji: Šta se krije iza zahteva da se ispita i Trampov prevodilac

Pored grubog kršenja stare diplomatske prakse predlog o ispitivanju prevodioca Donalda Trampa ima za cilj dalje diskreditovanje predsednika Amerike kao nosioca politike o potrebi poboljšanja odnosa sa Rusijom.

Ruski političari pridružili su se predsedniku Vladimiru Putinu u osudi predloga nekih kongresmena iz SAD da prevodilac američkog predsednika Donalda Trampa na samitu s Putinom treba da bude ispitan o tome šta su dva predsednika govorila u četiri oka.

Konstantin Kosačev, predsedavajući Odbora za međunarodne odnose Gornjeg doma ruskog parlamenta rekao je da ta ideja predstavlja opasan presedan koji preti „celoj ideji diplomatije“.

Diskreditovati Donalda

Šta stvarno znači ovakav predlog za diplomatiju? Šta ovakav predlog znači i za američku unutrašnju političku strukturu?

Iskusni diplomata Vladislav Jovanović kaže za Sputnjik da je praksa da prevodilac drži jezik za zubima o svemu što je čuo prilikom prevođenja u nekim političkim stvarima.

„To je opšte pravilo za sve zemlje. Druga je stvar da li pojedina zemlja ima i drugih načina kako da dođe do takvih informacija. S obzirom na razvoj moderne tehnologije, ne treba sumnjati da postoje i te mogućnosti“, precizira Jovanović.

U konkretnom slučaju, navodi iskusni diplomata, želja da se ispita prevodilac usmerena je na dalje diskreditovanje predsednika Trampa kao nosioca politike o potrebi poboljšanja odnosa sa Rusijom kako ona potpuno ne bi pala u zavisnost od Kine koju američki predsednik sa snagama iza sebe vidi kao glavnog budućeg protivnika Amerike.

Jovanović za Sputnjik naglašava da Tramp i snage koje ga podržavaju zbog toga, Rusiju više smatraju za potencijalnog saveznika Amerike nego za neprijatelja koga treba iznuriti, oslabiti, rasturiti i po mogućstvu dokopati se njegovih prirodnih bogatstava.

„Tu ideju o takvoj Rusiji zagovaraju i danas oni koji već trideset godina formulišu politiku Amerike i koja je u suštini bazirana na prilazu glavnog stratega demokrata Zbignjeva Bžežinskog, koji je svojevremeno i najavio takvu nemilu budućnost za Rusiju“, podseća Jovanović za Sputnjik.

Ovoga puta Tramp, prema Jovanovićevom gledištu, ima ne samo izdrživost nego i snagu da parira takvim pritiscima i pretnjama time što je dao nalog da se uputi poziv Putinu da dođe u Ameriku.

„Znači, on ide i korak dalje jer je uveren da samo smirivanje odnosa sa Rusijom i pojačavanje međusobnog poverenja predstavlja glavni zgoditak za Ameriku, a ne ulaženje u dogmatsko-avanturističku politiku iznurivanja, slabljenja i ponižavanja Rusije i njeno vraćanje na period iz vremena Jeljcina“, smatra Jovanović.

Gore kod kuće nego sa Putinom

Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost podseća za Sputnjik da je nakon samita u Helsinkiju eskalirao sukob na relaciji Kongres—Tramp i to ne samo u smislu oponiranja opozicionih demokrata, već i od strane najuticajnijeg krila republikanaca, neokonzervativaca, ali i nekih drugih krila unutar republikanaca poput Čajanke, recimo.

I u američkoj javnosti čak i alternativna desnica nije u potpunosti podržala Donalda Trampa, dodaje Rajić, već su se i tu mogle čuti izvesne osude, a jedino krilo koje ga je podržalo jesu libertarijanci, odnosno konkretno senator Rend Pol, ali je to samo jedan glas u Gornjem domu od ukupno sto.

„Tramp je naišao na salvu osuda u američkoj javnosti. Ne mislim samo na mejnstrim medije i na političke činioce već generalno u američkoj javnosti. Smatrali su da se nije poneo dovoljno čvrsto u tom, kako su ga oni doživeli, političkom duelu sa Vladimirom Putinom i smatrali su da mu nije dovoljno jasno i glasno zamerio na navodnom mešanju ruske države u američke izbore 2016“, ukazuje Rajić.

Predlog za ispitivanje prevodioca zapravo treba u potpunosti da dovede u pitanje kompetenciju predsednika, tvrdi Rajić, i deo je političkog rata establišmenta protiv Trampa.

Ograničavanje predsednika SAD?

„Pre nekoliko dana su u Kongresu dva senatora, jedan predstavnik demokrata i drugi predstavnik republikanaca kao zajednički sponzorisan izneli predlog zakona, prema kome bi američki predsednik bio ograničen u smislu donošenja odluka u vezi sa sankcijama prema drugim državama za koje bezbednosne službe utvrde da su se mešale u demokratske procese u SAD ili pokušale da, kako oni kažu, podriju demokratski sistem.

Ukoliko taj zakon bude donet, a ne žele da ga donesu prostom većinom već apsolutnom dvotrećinskom većinom, američki predsednik, odnosno Donald Tramp, prema Rajićevom tumačenju, neće moći da spreči donošenje tog zakona ako on bude izglasan na plenumu Kongresa dvotrećinskom većinom.

„U tom slučaju bi američki predsednik bio dodatno ograničen u svom odnosu sa Ruskom Federacijom, odnosno neće više on moći da odlučuje o uvođenju, ublažavanju ili pooštravanju sankcija Ruskoj Federaciji koja je targetirana kao država koja se mešala u unutrašnji politički život SAD nego će u tom slučaju Kongres biti taj koji će donositi odluke“, pojašnjava Rajić.

To je neka vrsta pokazne vežbe Donaldu Trampu da republikanci i demokrate različitih krila vrlo slično percipiraju Rusiju u svetu i da je to, kako tumači Rajić, neka crvena linija koja se ne prelazi.

„To je pitanje koje može da ujedini sve. Ukoliko se to desi, onda će moći da mu stave do znanja da čak i impičment nije tako daleko, odnosno nije nemoguć jer slična procedura postoji i u vezi opoziva predsednika. I dalje smatram da je proces opoziva nerealan i da se neće desiti, ali definitivno više neće biti nemoguć ili samo kao pitanje neke političke fantazije“, jasan je Rajić.

S druge strane, Vladislav Jovanović za Sputnjik kaže da je predlog kongresmena o ispitivanju prevodioca jedan od poslednjih, skoro očajničkih pokušaja da se diskredituje predsednik Tramp i taj iskusni diplomata istovremeno sve vidi kao narušavanje tog tradicionalnog pravila da prevodilac mora da sačuva svoj integritet i ono što je čuo i saznao tokom prevođenja mora da ostane za njega večita tajna.

„Ne sme da bude prenosilac toga drugima. Ako bi to uradio na poziv Kongresa ili nekih drugih, onda bi doveo u pitanje ne samo to pravilo o odnosu Amerike sa drugim zemljama nego uopšte bi se postavilo pitanje kako komunicirati sa drugim koji ne poznaje vaš jezik o najosetljivijim pitanjima. Onda bi se cela ta praksa u političkoj komunikaciji dovela u pitanje i izrodila u nešto drugo što ne možemo ni da pretpostavimo šta bi moglo biti“, zaključuje Jovanović.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com