U proteklih nedelju dana, ceo svet, osim izgleda Južne Koreje, strahuje od izbijanja rata na Korejskom poluostrvu, ocenjuje Bi-Bi-Si, čiji dopisnik iz Seula Stefan Evans smatra da postoji nepodudaranje između „nagruvane atmosfere“ i onoga što se stvarno dešava na terenu.
Evans, istovremeno, ukazuje na „pesimističan i optimističan scenario“ evenatualnih akcija američkog predsednika Donalda Trampa prema Severnoj Koreji.
„Dobijam i-mejlove od ljudi iz Evrope koji me pitaju da li će početi nuklearni rat, i onda pogledam kroz prozor u Seulu i pijacu na kojoj se ljudi lagano keću među tezgama, kupujući hranu“, objašnjava Evans.
On dodaje da u celom svetu upozoravaju na opasnost, ali da na mestu koje bi bilo „epicentar mogućeg rata“, nema ni najmanjeg znaka straha. I dok napetost raste u dalekim zemljama, ulični plesači u Seulu prilaze prolaznicima sa pamfletima reklamirajući koncerte.
„Ko je u pravu? Pisci naslova ili potencijalne žrtve rata? Da li je svet ođednom postao mnogo opasniji?“, pita se Evans i odgovora „s jedne strane, očigledno jeste“.
Konstatujući da je Severna Koreja bliža posedovanju efikasnih nuklearnih bojevih glava i raketa i da vrši raketne probe svakih nedelju, on ipak naglašava da je mišljenje stručnjaka da Pjongjang nema kapaciteta da napadne SAD.
„On napreduje, ali još nije dotle stigao. Dan posle strašnog prikaza raketa u Pjongjangu, Severna Koreja je imala neuspešno lansiranje, još jedno. Drugi novi element je sam predsednik Donald Tramp. On šalje različite poruke, koje zahtevaju male analize“, naglašava Evans.
Pethodnih dana, Trampova adminsitracija je umanjila značaj ideje o napadu na Severnu Koreju, podseća Evans.
Govoreći o tome kakve bi akcije Tramp mogao da preduzme, on navodi da postoji pesimistično i optimistično gledište.
Prema njegovim rečima, ukoliko bi Tramp postupao implusivno, bez potrebnog znanja, „mi smo u velikoj opasnosti“.
Pozivajući se na autora istorije o Korejskom ratu Maksa Hestingsa, koji je rekao da je nemoguće proceniti da li Tramp misli ono što kaže ili razume značaj svojih reči, kao „scenario iz noće more“ navodi da SAD upute ultimatum Severnoj Koreji, insistirajući da se ona odrekne nuklearnog oružja, što režim u Pjongjangu odbije.
„Amečke letelice i rakete udare na nuklearna postojenja Kim Džong Una. Sused i saveznik Severne Koreje, Kina, odgovori gađajući američku flotu u Pacifiku. Ođednom, izbije veliki rat“, upozava autor.
Navodi, međutim, da postoji i mnogo „mirniji scenario“ na koji ukazuju pojedini stručnjaci iz Južne Koreje.
„Pametan potez Trampa bio bi vraćanje na one mudre reči koje je rekao za Kima u vreme kampanje – Razgovaraću sa njim“, kaže profesor Džon Deluri sa Jonsej univerziteta.
SAD bi, kako navodi, trebalo da brzo ispregovaraju bilateralni sporazum kojim se zamrzava nuklearni i raketni program Kima.
„Po tom scenariju, mnogo novca bi bilo dato Severnoj Koreji kako bi se poboljšala njena ekonomija. Verovatno bi morale da postoje garancije da režim neće biti zbačen. U tom slučaju, Kim Džong-un morao bi da bude spreman da pregovara i moralo bi da mu se ukaže neka vrsta poverenje da neće varati i da neće zahtevati više“, ocenjuje on.
Ipak, naglašava da je pod velikim znakom pitanja da li bi Kim tako i reagovao.
Evans podseća da je za vreme bivšeg predsednika Baraka Obame, politika nazivana „strateškim strpljenjem“ – stisnuti Severnu Koreju sankcijama i ubediti druge da to urade, naročito Kina.
Bi-Bi-Si podseća da je potpredsednik SAD Majk Pens, ove nedelje na demilitarizovanoj zoni poručio da je gotova „era strateškog strpljenja“.
„Ali, da li je? Ili se nastavlja samo pod drugim imenom?“, pita se Evans.
Podseća da su vojnu opciju, odnosno napad na severnokorejske nuklearne instalacije, razmatrali i prethodni predsednici, ali su tu ideju odbacili jer polovina stanovništva Južne Koreje živi u Seulu i okolini, koja je u dometu severnokorejske artiljerije.
Istovremeno, ocenjuje da Kim Džong-una do sada nije ubijen iz više razloga – uspeh nije mogao da bude zagarantovan, a nije jasno kakva bi naređenja dobila vojska, nije jasno ni kako bi postupila vojska u odmazdi protiv Južne Koreje u slučaju da je „vrhovni vođa“ Severne Koreje napadnut.
„Da li se politika zaista promenila zavisi od toga da li Tramp ima drugačiji stav prema riziku i potnecijalnim ratnim troškovima, možda ratu u koji bi bila uvučena Kina“, ocenjuje Evans.
Autor teksta podseća da je i Bil Klinton 1994. razmatrao napad na Severnu Koreju, a čak je bio napravljen i plan da se pošalju borci i krstareće rakete, ali naređenje nikada nije izdato, dok se Klintonov ministar odbrane Vilijam Peri plašio odmazde protiv Južne Koreje.
Ipak, to je bio plan koji je zaplašio Severnokorejce i doveo do postizanja dogovora.
„Danas, Peri veruje da postoji mogućnost za “kreativnu diplomatiju“, posebno zato što bi Kina mogla da bude od mnogo veće pomoći nego za vreme Klintonove vlasti. Severna Koreja mora da veruje da SAD mogu da napadnu i da to Trampovu “nepredvidljivost“ čini prednošću“, zaključuje Evans.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com