Izabrani predsednik SAD Donald Tramp okuplja oko sebe sve više bivših generala što je neuobičajena praksa u savremenoj politici koja bi, po mišljenju mnogih stručnjaka, mogla da bude naročito opasna u administraciji čiji predsednik nema političkog iskustva.
Kako navodi portal Politiko, najmanje četiri penzionisana generala mogla bi da zauzmu visoke pozicije u novoj američkoj administraciji.
Činjenica da bi Tramp mogao da se oslanja previše na bivše vojne komandante u kreiranju spoljne i bezbednosne politike zabrinjava i neke kongresmene, diplomate i bivše zvaničnike za nacionalnu bezbednost.
Osim toga, preveliko oslanjanje na ljude iz vojnog okruženja oslabilo bi ustavne principe civilne kontrole vlasti.
Iako Trampovi kandidati iz vojnih krugova nisu nekvalifikovani, čak je izbor penzionisanog generala Džima Matisa za sekretara odbrane naišao na pozitivan ođek, postoji riziki da bi nova administracija
mogla da gleda svoju spoljnu i odbrambenu politiku kroz vojnu prizmu, zanemarujući diplomatiju i politiku.
„Ne bih preporučio penzionisanog generala za ministra odbrane“, rekao je Vilijem Peri koji je bio šef Pentagona tokom mandata predsednika Bila Klintona za Politiko.
Pominjanje penzionisanog generala Dejvida Petreusa kao potencijalnog kandidata za državnog sekretara za Perija samo povećava zabrinutost.
„General na mestu državnog sekretara i sekratara odbrane nije dobra ideja. Nikad to ne bih preporucio. Više bih voleo na tom mestu nekog ko ima iskustva u diplomatiji i politici“, kaže Peri.
Penzionisani general Pol Kern smatra da je logično da Tramp kao biznbismen traži savet o nacionlanoj bezbednosti od penzionisanih generala, ali „ako ih je previše taj trend ne želimo da gledamo“.
Osim Matisa za sekretara odbrane, Tramp je imenovao penzionisanog generala Majkla Flina za svog savetnika za nacionalnu bezbednost.
Takođe razmišlja i o postavljanju penzionisanog generala Džona Kelija za ministra unutrašnje bezbednosti, a u petak je razgovarao sa penzionisanim admiralom Džejem Koenom, bivšim zvaničnikom za unutrašnju bezbednost.
Ovo nije prvi put da predsednici razmišljaju o penzionisam generalima za visoke funkcije u nacionalnoj bezbednosti. Na poziciji savetnika za nacionalnu bezbednost koja za razliku od drugih, ne zahteva odobrenje Senata, bio je Brent Skoukroft.
A penzionisani general Kolin Pauel, koji je bio državni sekretar u vreme predsednika Džordža Buša, bio je savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Ronalda Regana.
Prvi savetnik za nacionalnu bezbednost Baraka Obame bio je penzionisani mornarički general Džim Džons.
„Penzionisani generali skoro svi imaju široko obrazovanje“, kaže penzionisani general i bivši komandant NATO Vesli Klark i dodaje da oni znaju kako veliki sistemi funkcionišu i u većini slučajeva ne traže šansu za napredovanje na druge pozicije.
Sa druge strane, demokratski kongresmen Adam Smit iz države Vašington, koji ne podržava izbor Matisa za sekretara odbrane, kaže da je ključna stvar razlika između vojne i civilne perspektive, a da je za spoljnu politiku potreban izbalansiran pristup.
Sa tim se slaže i bivši zvaničnik Bele kuće Gordon Adams.
„Predsednik i potpredsednik koji ne znaju mnogo o spoljnoj politici okružuju se ljudima koji su nosili uniforme. To je protivno američkoj tradiciji civilne kontrole“, kaže on.
Kako dodaje, samo zato što su skinuli uniforme, ne znači da su civili.
„Oni i dalje daju vojničke savete. Matis je sjajan komandant na bojnom polju, ali nikad nije bio političar“, zaključuje Adams.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com