Prirodna misterija koju nauka i dalje ne može da objasni (foto, video)

Palme socratea exorrhiza, poznatije kao „palme koje hodaju“, privlače pažnju i godinama su misterija za biologe koji su raspravljali o njihovim pokretima. Smešteni u prašumama Centralne i Južne Amerike, „koraci“ ovih stabala su još jedan primer kako stvarnost nadmašuje fikciju.

To nije bajka, niti mit — drveće koje govori, koji je stvorio J.R.R. Tolkin u „Gospodaru prstenova“. „Palme koje hodaju“ su stvarne i polako se kreću svojim korenima u potrazi za boljom pozicijom da dosegnu sunčevu svetlost.

Tokom decenija je pokretanje ovih stabala bilo tema rasprave među naučnicima. Godine 2005. biolog Herardo Avalos, direktor Centra za istraživanje održivog razvoja Kostarike, rekao je da su šetnje drveća samo mit, pošto im korenje ne omogućava pokret, a deblo je i dalje na istom mestu .

„Misliti da bi palma zapravo mogla da prati promene sunčeve svetlosti i da se polako kreće šumom… To je samo mit uz pomoć kojeg turistički vodiči zabavljaju turiste“, rekao je Avalos za „Lajv sajens“.

Međutim, 2015. godine paleobiolog Peter Vrsanski sa Instituta za nauku o Zemlji Bratislavske akademije nauka tvrdio je da je ovu pojavu sam uočio i zabeležio. Kako je objasnio za Bi-Bi-Si, ova vrsta palme „hoda“ uz pomoć svog korenja.

„Kako zemlja erodira, socratea exorrhiza stvara novo i dugačko korenje koje traži čvrsto tlo. Korenje koje može doseći i do 20 metara. Nakon što se korenje naseli u novom tlu, drvo se naginje prema novom mestu u procesu koji može trajati do dve godine“, rekao je Vrsanski.

Staro korenje takođe izlazi iz zemlje i kreće se napred. Na ovaj način traži sunčevu svetlost i čvršće tlo u trci za opstanak.

Međutim, šta tačno omogućava ovu magiju, nauci još uvek nije poznato. Biolozi se slažu da im korenje dopušta bolju potporu i stabilnost stabljike, tako da mogu dostići višu visinu, a samim tim i više sunca, ali još uvek nije poznato koje im specifično svojstvo omogućava pokretanje.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com