Prvu američku bombu u Iranu osetio bi ceo svet

U slučaju rata SAD i Irana cena nafte mogla bi da skoči na 100 dolara po barelu, kažu analitičari. neki spominju čak i cenu od neverovatnih 300 dolara.
Potpuni rat između SAD i Irana odmah bi uticao na globalne cene sirove nafte, kao što je nedavna eskalacija tenzija na Bliskom istoku već pokazala. Sada je jedino pitanje koliko bi cene skočile.

Početkom juna savetnik iranskog vrhovnog lidera Alija Hamneija upozorio je da će cene nafte porasti do nivoa koji su „nepodnošljivi“ za SAD i njihove saveznike, te da će najverovatnije dostići 100 dolara po barelu kada i ako „prvi metak“ bude ispaljen u Zalivu.

Početak rata između SAD i Irana mogao bi izazvati poremećaj u snabdevanju, što bi dovelo do porasta cena na tržištu nafte, ocenjuju analitičari za RT.

„Svakako, tržišta će reagovati prilično izbirljivo, posebno ako se zatvori Hormuški tesnac. Lako bismo mogli da vidimo cene nafte iznad 100 dolara za barel“, kaže Endi Lipov, predsednik „Lipov oil asosiejts“.

Iako je malo verovatno da će doći do otvorenog konflikta, cene nafte mogle bi porasti na više od 100 dolara ako ipak dođe do toga, smatra i Džefri Taker iz Američkog instituta za ekonomska istraživanja. Međutim, da bi se dostigli ti nivoi, bili bi potrebni meseci, dodao je analitičar.

„Mogli bismo da vidimo pravi porast cena nafte ako bi izbio pravi rat“, rekao je on, uz ocenu da ipak „niko nije spreman za prekid lanca snabdevanja, pa bi se pokušalo izbegavanje otvorenog sukoba“.

Privremeni skok
Takve cene sirove nafte poslednji put su viđene u periodu 2011-2013. godine i pre pada na tržištu nafte u 2014. godini. Međutim, istraživanja govore da čak i ako dođe do povećanja, cene nafte neće dugo ostati na tako visokom nivou.

„Očekujem da će to trajati nekoliko nedelja, mesec ili dva, dok se neprijateljstva ne smanje i dok se prolazi ponovo ne otvore i budu bezbedni za brodove koji prolaze“, rekao je Lipov za RT.

Slično razmišlja i Taker, koji kaže da bi privremeni porast trajao do pola godine, odnosno, do konačne stabilizacije tržišta. Veće cene nafte bi, dodaje, svakako bile korisne za proizvođače nafte izvan Bliskog istoka i Hormuškog prolaza.

Lančana reakcija
Istovremeno, lančani poremećaj može ugroziti prodaju nafte u Kuvajtu i UAE, jer oni zavise od snabdevanja preko tih prolaza, izjavio je Lipov za RT.

„Ne mislim da je ovaj sukob dobar za bilo koga, ali pretpostavljam da postoji šansa da američki proizvođači mogu da veruju da je to u njihovom interesu“, izjavio je Taker.

Međutim, on je dodao da niko trenutno nije spreman za takve poremećaje u lancima snabdevanja naftom i da bi to mogao biti jedan od razloga zašto su se SAD povukle kada je reč o napadu na Iran.

I politički i ekonomski analitičar Šabir Razvi kaže da bi napad na Iran mogao da ima globalne posledice.

„Mi još nismo izašli iz krize koja je počela 2008. godine. Ali, čim krenu da rastu cene nafte, to će imati ozbiljne posledice. Neki ekonomisti kažu da bi cene mogle da skoče i na 300 dolara po barelu“, kaže Razvi.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com