U kakvoj su vezi internet zajednica, moderni vidovi komunikacije i teroristički napad u Krajstčerču? To je tema kojom se dan nakon tragedije bave svetski mediji. Najava i izvršenje ovog stravičnog zločina, internet stručnjake podseća na pokušaj jednog radikalizovanog psihopate da se dodvori delu onlajn subkulture kojoj je pripadao.
Dok je ulazio na prvo saslušanje, Brentonu Tarantu ruke su bile vezane, ali pred kamerama je napravio znak koji se u internet zajednici povezuje sa rasizmom. To je bio samo jedan u nizu simbola poznatih korisnicima onlajn komunikacije – od najave terorističkog napada na internet forumu, u kom je tražio, a zatim isprva i dobio podršku pojedinih članova, preko njegovog takozvanog manifesta koji obiluje referencama na neslane šale sa interneta, do činjenice da je napad uživo prenosio putem Fejsbuka.
Onlajn forenzičari kažu – ceo Tarantov smrtonosni pohod delovao je kao igrica za impresioniranje internet zajednice kojoj pripada.
„Ovi mehanizmi komunikacije su eksploatisani za radikalizaciju, naročito te omladine koja je prisutna na društvenim mrežama i koja je negde usvojila korišćenje društvenih mreža i interneta generalno pre nego što je uspela da dođe do bilo kakvog kritičkog razmišljanja, odnosno do bilo kakve medijske pismenosti. Samim nedostatkom medijske pismenosti, a prisustvom društvenih mreža od najranijeg uzrasta, imamo ozbiljan potencijal za radikalizaciju“, naglašava Andrej Petrovski iz Share fondacije.
Na oružju koje je Tarant koristio, ispisao je imena ličnosti koje su se kroz istoriju borili protiv Osmanske imperije ili islama generalno, što su, kažu internet stručnjaci, rezultati koje bi izbacila površna pretraga na Guglu, pa su se tako među imenima našli i Lazar Hrebeljanović ili hajduk Bajo Pivljanin.
Društvene mreže kao potencijalni faktor koji je doprineo zločinu pominjao je i srpski predsednik, koji podvlači da činjenica da je na putu ka mestu zločina, Tarant u kolima slušao krajišku pesmu „Od Bihaća do Petrovca sela“ zlonamerno dovođenje Srbije u vezu sa terorističkim napadom.
„Car Lazar i Miloš Obilić nikakve zločine nisu činili već su štitili hrišćansku Evropu, a onda su mediji u regionu, ali i neki kod nas, našli da zbog nečijeg muzičkog ukusa Srbija treba da bude optužena“, naveo je predsednik Aleksandar Vučić.
Nije čak ni muzički ukus, procenjuju internet eksperti. U svom manifestu Tarant je napisao da se bavi takozvanim „uklanjanjem kebaba“, antiislamskom kovanicom koja se raširila internetom upravo preko pesme „Od Bihaća do Petrovca sela“.
Muzika u pozadini najvećeg zločina u istoriji Novog Zelanda bila je, kažu stručnjaci, neukusna šala koja se na društvenim mrežama cinično postavlja u nameri da uvredi muslimane.
Internet je, piše list Atlantik, postao Pandorina kutija koja nikad nije imala poklopac. Postoje, međutim, mehanizmi koji bi putem čvršće kontrole sadržaja mogli da pomognu u prevenciji ovakvih zločina. Međutim, to možda više ne bi bio internet kakvim ga poznajemo, podvlače u Šer fondaciji.
„Ako uđemo u bilo kakvu regulaciju sadržaja na internetu, odnosno ako damo nekom centru moć da reguliše, odnosno presuđuje koji će sadržaj biti podoban a koji neće, a to nije urađeno na transparentan način, imaćemo problem sa cenzurom“, navodi Petrovski.
Da li je Tarant inspiraciju za zločin pronašao isključivo putem interneta, ili kroz lične kontakte u Evropi?
Bugarska policija potvrdila je da je terorista u decembru 2016. boravio u toj zemlji, odakle je otišao u Rumuniju, Mađarsku i Bosnu i Hercegovinu.
Hrvatski zvaničnici takođe su izjavili da postoje informacije da je u tom periodu prošao i kroz njihovu teritoriju, dok srpsko Ministarstvo unutrašnjih poslova do početka vesti nije odgovorilo na pitanja N1 da li je tom prilikom posetio i Srbiju.
(Miodrag Sovilj, N1)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com