Da li neko može da pronađe obrazac racionalnog (razumnog) ponašanja kod lidera Amerike, Velike Britanije, Francuske…? Ne samo povodom ratnih zbivanja u Siriji i „večitog rata“ protiv terorizma, već i haosa koji neprekidno obnavljaju u sopstvenim državama.
Neko je nedavno razložno konstatovao da je njihovo ponašanje psihotično. To bi moglo da zvuči kao uvreda pod uslovom da tako ne misli ogromna većina stanovnika ove planete (kao presuđujući konzilijum) i da, s druge strane, nije zasnovano na činjenicama.
Psihoza je duševna bolest koja se iskazuje poremećenim odnosom prema realnosti. Ona predstavlja poremećaj u mišljenju, stvara čulne obmane i dovodi do ispoljavanja emocija koje nisu u dodiru sa stvarnošću. Simptomi psihoze mogu biti zastupljeni pojedinačno ili u različitim kombinacijama.
Psihologija je nauka koja proučava individualno, ali i grupno ponašanje. Ona biva posebno potrebna kada se čovek (i društvo) sučeljava sa saznanjima koja iz temelja menjaju ustaljene predstave o svetu, kao i značaju i ulozi određenog pojedinca u njemu. Kažu da je psihologija postala nasušna potreba čovečanstva zbog tri takva ključna loma u ljudskoj svesti.
Prvi je stvorio Kopernik kada nas je neumoljivo obavestio da se naša planeta ne nalazi u centru nebesa. Da Sunce, Mesec i zvezde nisu okačeni na nebo da bi uvećali značaj ljudske vrste i njenih tvorevina. U pitanju je bio stres gigantskih razmera. Hiljade godina dogmatskih uverenja, društvena hijerarhija i raspodela moći među ljudima nestali su, budući da je bio srušen temelj na kojem su počivali. Nekada smo verovali da je Svevišnji kao arhitekta vasione sve uradio da bismo mi bili u centru. Danas znamo da smo samo „Mala plava tačka“, kako je Karl Sagan nazvao sliku naše planete sa ruba Sunčevog sistema. Mi smo zrno prašine na zrnu prašine u beskraju Kosmosa.
Drugi je bio kada je Čarls Darvin objavio dokaze da čovek nije posebna tvorevina Boga i da mi nismo stvoreni po njegovom liku. U pitanju je, ipak, evolucija živog sveta na ovoj planeti čiji smo mi (trenutno) najsavršeniji proizvod. Ili, makar volimo da mislimo da smo takvi. Darvinova teorija nije potpuno ateistična, iako su je mnogi takvom doživljavali. Ona jednostavno dokazuje da nije Bog stvorio čoveka, ali ne tvrdi da on nije mogao da pokrene evoluciju. Rasprava na tu temu i dalje traje, a naš je cilj samo da se ukaže na dubinu stresa koji je ovo saznanje stvorilo.
Konačno, Sigmund Frojd nas je naučio da pored toga što nismo u centru sveta i što nismo stvoreni po liku Božjem, ni u našem razumu, na koji smo ostali ponosni kao na poslednju liniju odbrane ljudske posebnosti, stvari nisu baš najčistije. Predubeđenja, nagoni, rana iskustva… uveliko profilišu sposobnost delovanja za koje se mislilo da mora biti racionalno.
Naša planeta je kugla, ali kada smo odlučili da je izmerimo početna tačka (nulti meridijan) bila je u Londonu. Zašto baš tamo? Tada je Velika Britanija bila najmoćnija država sveta. Ona to odavno nije, iako brojni lordovi uzdišu za tim vremenima i ponekad se prave kao da ona nisu prošla. Po toj meri se svet delio na Istok (zaostali) i Zapad (progresivni). Kada razvijemo zemaljsku kuglu na dvodimenzionalnu sliku navikli smo da u njenom centru bude Evropa. Zašto? Osim navike da je tako odavno, ne postoji drugi argument.
Imajući u vidu istorijski razvoj i sve promene na svetskoj sceni, zar ne bi bilo logičnije da danas u centru slike sveta bude NR Kina kao najmnogoljudnija i ekonomski najprosperitetnija država sveta? Uzgred budi rečeno, to Kinezi već decenijama i rade, a njihove mape sveta izazivaju čuđenje i nevericu kod sve brojnijih poslovnih partnera iz Amerike i Evrope. Takva mapa odslikava novi kopernikanski preokret. Za Kinu (i najveći dio sveta) Rusija postaje Zapad, a Amerika Daleki istok. A to je više nego dovoljan razlog za psihozu zapadnih lidera koje stvarnost premeće iz glavnih u sporedne uloge.
Upotreba sile da bi se poredak vratio na staro jeste moguća, ali nije plodotvorna. Kada Rimokatolička crkva spali hiljade jeretika to ne utiče na kosmički poredak, osim što, malkice, okrnji njen istorijski ugled.
Stvarnost je nezavisna od trenutne pojedinačne ili kolektivne sposobnosti njene spoznaje. Psihoza je bolesno stanje, a saradnja i međusobno uvažavanje terapija. Bilo bi, stoga, dušespasno da lideri „bivšeg“ Zapada prihvate ponuđeni dijalog i sporazum koje nude Rusija i Kina. Tako mora da bude ukoliko želimo da nas uopšte bude.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com