Ruski predsednik Vladimir Putin je se pokazao kao majstor za unošenje razdora među Evropljane i nijedan geopolitički izazov možda neće biti teži za EU od njenog „sve nepredvidljivijeg i opasnijeg suseda na istoku“, ocenjuje AP u analizi o odnosima EU i Rusije.
U tretnutku kada se lideri EU spremaju da razmotre oštriji pristup Rusiji, Putin ih je možda već nadmudrio, ukazuje američka agencija.
Ruski avioni su, podseća AP, danas prekinuli vazdušne udare na Alepo u Siriji pripremajući se za privremeni mir koji je najavila Moskva a Putin u sredu ide Berlin kako bi razgovarao o miru u istočnoj Ukrajini na sastanku Normandijske četvorke.
„Poslednji potezi ruskog predsednika će gotovo sigurno povećati podele unutar EU oko toga da li da se uvedu oštrije sankcije Moskvi,“ ocenjuje američka agencija.
Lideri EU treba da preispitaju politiku prema Rusiji na samitu u Briselu koji počinje u četvrtak ali gotovo niko ne računa na jedinstveni stav, podseća agencija.
EU je već uvela ekonomske sankcije Rusiji zbog Krima i istočne Ukrajine ali one dosada nisu izavale ni pukotinu u Putinovom čvrstom stavu, ocenjuje AP.
Kao neko ko potiče iz zemlje čuvene po šahovskim šampionima, Putin zna kako da koristi slabosti EU, koja za razliku od njega mora da postigne konsenzus po svim važnim pitanjima, ukazuje agencija.
Jedan ključnih razloga unutrašnjih podela EU je ekonomske prirode. Za razliku od SAD, EU zavisi od Rusije za energiju kao i izvoz, podseća AP.
Zbog sankcija EU i protivmera koje je uvela Rusije, trgovina između Rusije i Mađarske je opala za 50 odsto u 2015. godini, rekao je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto i dodao da je teško zamisliti da EU može da bude konkurentna na svetskom tržištu „bez pragmatičnog obnavljanja saradnje sa Rusijom.“
I Italija i Slovačka koja predsedava Unijom nisu spremne da podrže oštrije sankcije, dok je nemačka kancelarka Angela Merkel danas rekla da sankcije prema Rusiji zbog Sirije treba da ostanu opcija.
Međutim čak i ona, za razliku od Putina, mora da radi unutar ograničenja parlamentarne demokratije gde njeni mlađi koalicioni partneri ne pokazuju mnogo entuzijazma za jačanje pritiska na Mosvku, zaključuje AP.
U međuvremenu, nemačke kompanije se zalažu za finalizaciju planova za naftovod ispod Baltičkog mora koji bi omogućio Rusiji da šalje prirodni gas zapadnoevropskim klijentima zaobilazeći Ukrajinu dok Merkelova izgleda prećutno podržava Severni tok 2, uprkos ljutitom protivljenju nekih drugih članica EU, navodi se u tekstu.
Moskva poručuje da je na EU da poboljša odnose.
„Na EU je da pruži odgovor jer EU je ta koja je krenula putem takozvanih sankcija i prekida sistemske saradnje“, rekao je ruski ambasador pri EU Vladimir Čizov.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com