Raskrinkana Trampova „ratna turneja“: Blefiraš predsedniče!

  –  

Predsednik SAD Donald Tramp je vrlo malo uradio na unutrašnjem planu prvih meseci svog boravka u Beloj kući, što je bio glavni prioritet njegovog predizbornog programa, pa je odlučio da okuša sreću na međunarodnom planu. Nepredvidljivost — epitet koji su mu prilepili mediji — počinje da bledi u svetlu poslednjih događaja u Siriji, Avganistanu i Koreji.

Već punih deset dana američki predsednik se aktivno bavi „rešavanjem“ kriza i to u različitim delovima sveta. Sve je počelo sa Sirijom. Hemijski napad u Idlibu, optužbe za incident na račun zvaničnog režima u Damasku, u SB UN demonstracija „dokaza“ o krivici, bez detaljne istrage, i kao rezultat napad — sve već viđeno, samo je nov američki predsednik.

Za razliku od Džordža Buša, koji je sve to prošao u Iraku, Donald Tramp je to izveo spektakularno, u svom stilu. Od čoveka iz šou-biznisa se ništa manje nije moglo ni očekivati. Tu mu se „slučajno“ u poseti našao predsednik Kine Si Đinping, u čiju čast je organizovao vatromet „tomahavka“ u Siriji. Međutim, ako je mislio da će to izvesti iz takta kineskog zvaničnika, grdno se prevario. Ne večito hladnom licu Si Đinpinga nije se pomerio nijedan damar. Interesantno da je upravo u tom trenutku Tramp govorio o Severnoj Koreji. Da li je na taj način želeo da u uvijenoj formi objasni kineskom gostu šta se može desiti u njegovom susedstvu, ostaje samo da se nagađa. Ali, ništa nije isključeno.

Da se radilo samo o pokaznoj vežbi pokazuju posledice napada: neznatan broj žrtava i materijalna šteta koja je svedena na minimum, s obzirom na to da je predsednik Sirije Bašar el Asad znao za napad i da sirijska vojska nije bila iznenađena. To pokazuje i veliki broj nestalih američkih raketa na putu prema Homsu. Brzopotezno bombardovanje omogućilo je američkom predsedniku da se na neko vreme opet nađe u svim udarnim vestima, kako u sopstvenom dvorištu, tako i u svetu. Osim medijske prašine, u Siriji se nije pomerio ka svom cilju ni za milimetar. Asad i dalje kontroliše teritoriju, kao i pre 6. aprila, Rusija i Iran ostaju odlučujući faktori u tom delu sveta, dok su SAD i dalje tu negde, u okolini…

Prošlo je nedelju dana nakon spektakla u Siriji i trebalo je ostati u žiži dešavanja. Tada je odlučeno da se baci bomba na neke pećine i tunele terorista u Avganistanu. Kako je kasnije postalo jasno, izgradnju tunela finansirala je upravo Amerika za potrebe džihadista u vreme sovjetske intervencije. Bombe se svakog dana bacaju, međutim, trebalo je smisliti nešto veće, jače. Tada su se Amerikanci setili „majke svih bombi“. Inače, Rusija ima i veću bombu od navedene.

Opet su svi mediji počinjali i završavali vesti sa Trampom. Bivši predsednik Avganistana Hamid Karzaj je objasnio da se ne radi o gađanju nekom starom bombom, već o testiranju nove. On je optužio Amerikance da su iskoristili Avganistan kao poligon za testiranje svog naoružanja.

Bilo kako bilo, u napadu je ubijeno više desetina terorista, čije mesto su, verovatno, već zauzeli drugi, a Tramp nije ni na korak bliže rešenju već godinama nerešivog problema — Avganistana. Kako bi se reklo, mnogo buke ni oko čega. Ali bitno je da je on veoma ponosan na svoju vojsku i da smatra misiju „veoma, veoma uspešnom“.

Napad na „nepredvidljivog“ Kima

Praktično svakog proleća mediji javljaju da na Korejskom poluostrvu počinje rat. Nije izuzetak ni ova godina. Ovog puta Trampova administracija je prva počela sa pretnjama Kim Džong Unu. Zapravo, nakon iznenadnog napada na Siriju i Avganistan, Tramp opet blefira, jer želi da izvrši pritisak na Severnu Koreju i natera Pjongjang da zaustavi rad na interkontinentalnim raketama ili makar da prekine njihova testiranja. Od rata, naravno, neće biti ništa. Tokom svih ranijih intervencija koje je izvodila Amerika, ona je unapred znala sa kojim vojnim potencijalom raspolaže njen protivnik. U ovom slučaju to nije tako. Severna Koreja uspešno razvija balistički program i jedno vreme je aktivno izvozila svoju produkciju i tehnologije na u Iran, Egipat i Libiju. Ona poseduje na stotine balističkih raketa srednjeg dometa kao što su „hvason 5“ i „hvason 6“, ali nema nedvosmislenih dokaza da poseduje interkontinentalne balističke rakete. Najveću prednost za Pjongjang predstavlja to što niko zaista ne zna šta on tačno poseduje.

Pentagon iznenadnim napadom može da izbaci iz stroja nekoliko ključnih objekata raketno-nuklearnog kompleksa, ali većina njih je dobro sakrivena duboko pod zemljom i o mnogima SAD nemaju nikakve informacije. Sa druge strane, osvetu za napad može lako da plati prestonica Južne Koreje. Čak i ako Severnokorejci budu gađali samo vojne ciljeve, broj žrtava među civilima može da bude veliki. Time lako može da počne korejski rat, koji će odneti na stotine hiljada života. Zato teško da će Vašington na svoju ruku, bez dogovora sa Seulom i Tokijom, krenuti u ovako rizičnu operaciju.

Ako bude doveden u bezizlaznu situaciju, ne treba sumnjati da će severnokorejski lider upotrebiti nuklearno oružje. Pitanje je da li ono može da stigne do obala SAD i Japana, ali u Južnu Koreju sigurno može. Prema nekim procenama, Severna Koreja poseduje između 15 i 22 nuklearnih punjenja ukupne snage 0,5 megatona. Na primer, bombardovanje Hirošime i Nagasakija 1945. godine odnelo je 150.000 života, a u dve bombe je iskorišćeno 40 kilotona. Ovaj rat bi u svakom slučaju skupo koštao Trampa. On to dobro zna i zato se sada povlači. Već su stigla saopštenja iz Bele kuće da će SAD rešavati problem diplomatskim putem.

Američka administracija zna da Sirija i Severna Koreja nisu isto. Ako je napad na Idlib mogao da prođe bez posledica po SAD, to ne bi bio slučaj sa Severnom Korejom. Zato američki lider blefira, koristeći se svojom reputacijom „nepredvidljivog“ predsednika. To radi Kim Džong Un već 10 godina, a sada njegovu taktiku preuzima Donald Tramp. U svakom slučaju, američki lider je postigao svoj cilj — opet je u žiži javnosti, a i rejting mu raste. Kako je saopštila agencija „Galup“, on je sa 35 odsto podrške američkih građana kraja marta, stigao na 43 odsto 10. aprila.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com