Rat Kine i SAD može da dovede do opasnog domino-efekta

Da li će države Asocijacije nacija jugoistočne Azije uspeti da zadrže postojeći ekonomski rast u kontekstu rastućih tendencija američkog protekcionizma? Kakva je sudbina disbalansa u okviru svetskog trgovačkog sistema nastalog na osnovu trvenja Vašingtona i Pekinga.

Premijer Singapura Li Sjenlung je tokom nedavno održanog samita Asocijacije nacija jugoistočne Azije (ASEAN) izjavio da trgovački spor na relaciji SAD–Kina, koji poprima sve veće razmere, preti da ugrozi ekonomije država jugoistočne Azije. Premijer Singapura je dodao da je veoma važno da postoji otvoren sistem sa jasnim pravilima igre, koji bi kao takav bio osnova rasta svih država ASEAN-a, kao i da je ovaj multilateralni sistem danas pod velikim pritiskom.

Izjave singapurskog premijera su zaista veoma važne, po mišljenju Andreja Karnejeva, zamenika direktora Instituta država Azije i Afrike na Moskovskom državnom univerzitetu Lomonosov, jer realno za najveći broj država ASEAN, SAD i Kina su najznačajniji trgovački partneri. Ipak, ono što je najopasnije, dodaje Karnejev za Sputnjik, jeste to što bi kršenje makar dela ustanovljenih pravila danas, dovelo do potpunog haosa u međunarodnoj trgovini sutra.

A kako Kina vidi budućnost svetskog trgovačkog sistema, Sputnjik je pitao Sju Fejbjao, stručnjaka Centra za izučavanje svetske ekonomije Kineskog instituta savremenih međunarodnih odnosa.

Naš sagovornik kaže da se stavovi SAD i Kine veoma razlikuju, ali da i dalje postoji nada da će biti postignut kompromis:

„Zato Kina deluje u dva pravca. Prvo, Kina racionalno, uzdržano, ali i odlučno reaguje na izjave SAD. Drugo, Kina pokreće tužbe u skladu sa konkretnim okolnostima u okvirima multilateralnog sistema STO. SAD žele da pošalju svoju delegaciju u Kinu što pokazuje da su spremni na pregovore. A ako se desi da strane ne dođu do kompromisa, rezultat može biti poguban za sve, što niko ne želi. Naravno da pregovori neće biti jednostavni“, govori Fejbjao.

Naš sagovornik podvlači da će delegaciju činiti „tvrda struja“: ministar finansija Stiven Mnučin, predstavnik SAD za pregovore sa Kinom Robert Lajthajzer, direktor Nacionalnog ekonomskog saveta Leri Kudlou i savetnik Bele kuće za pitanja trgovine Piter Navaro.

„Međutim, ako bismo sad uzeli u razmatranje najgori scenario, odnosno mogućnost da između Kine i SAD ne bude dogovora, onda bi trebalo otvoreno reći da neće stradati samo ekonomije naše dve države, već putem domino-efekta i ekonomije država koje sa nama blisko sarađuju. Drugim rečima, ako Kina i SAD ne postignu kompromis, to će se negativno odraziti i na ekonomiju Južne Koreje, Japana, kao i Singapura, ali i na druge države regiona. Ova situacija podseća na tuču slonova, kada na kraju strada trava, kako kaže stara kineska izreka“, objašnjava Fejbjao.

Čini se da su u Kini i te kako svesni mogućih posledica trgovačkog rata, kao i da ih realno i racionalno ocenjuju. Međutim, ključno je pitanje da li će i američka administracija na vreme shvatiti koliko su opasni njihovi nepromišljeni obrti, jer su SAD važan igrač u okviru svetskog trgovačkog sistema. Baš zato je sinagapurski premijer i skrenuo pažnju na neophodnost jačanja saradnje Kine i Indije, gde bi osnova te saradnje bio zajednički otpor protekcionizmu.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com