SAD drže Evropu kao taoca, pokušavajući da je distanciraju od Rusije i tako spreče prirodnu saradnju. Rusija se veoma brzo vratila u strateške globalne igre, na šta Amerika podozrivo gleda. Vašington želi da uspori razvoj Rusije, prvenstveno u pogledu plasmana energenata, i da se na duže staze pokidaju veze Rusije i Evrope.
U emisiji „Energija Sputnjika“ voditeljka Jelica Putniković je sa direktorom Evroazijskog bezbednosnog foruma i stručnjakom za energetsku bezbednost Mitrom Kovačem razgovarala o američkom mešanju i lobiranju protiv izgradnje ruskih gasovoda ka Evropi.
Situacija je manje-više slična kao 2013. i 2014. godine, kada je Vašington otvoreno i agresivno lobirao protiv izgradnje gasovoda „Južni tok“. Za razliku od tog perioda, kada je Bugarska odustala od izgradnje tog gasovoda, sada američki senatori ne dolaze samo u tu zemlju, već obilaze ceo Balkan. Dvojica američkih senatora Ron Džonson i Kris Marfi boravili su u Ukrajini i Srbiji, a posetili su i Prištinu.
Evropa kao talac
Prema Kovačevim rečima, i u staroj, i u novoj američkoj administraciji vidljiv je kontinuitet politike prema Evropi i Rusiji. Prema Evropi, držeći je u statusu taoca i pokušavajući da je od Rusije distanciraju i tako spreče prirodan spoj u razmeni tehnologija, resursa i energenata, kaže Kovač.
„Na taj način, SAD pokušavaju da očuvaju primat najrazvijenije države sveta i da tako diriguju sve druge procese u Evropi i Evroaziji. Deo nove američke administracije svestan je da neće biti monopola, niti je moguće ostvariti novi svetski poredak na način kako je to rađeno do sada. Naime, većina savremenog sveta je multipolarno orijentisana i ne prihvata novi svetski poredak kao takav. S druge strane, Rusija se veoma brzo vratila u strateške globalne igre, na šta Amerika podozrivo gleda i želi ne potpuno da zaustavi, jer je to nemoguće, ali da uspori razvoj Rusije, prvenstveno u pogledu plasmana energenata, da joj smanji budžet i, na duže staze, da se pokidaju veze sa Evropom“, objašnjava Kovač.
U Evropi se nastavlja kampanja protiv ruskog gasa. Poljaci, kojima iduće godine ističe dugogodišnji ugovor o tranzitu ruskog gasa ka Evropi gasovodom „Jamal-Evropa“, što znači da su veoma blizu situaciji u kojoj se nalazi Ukrajina, poručuju da se okreću LNG gasu iz SAD — bez obzira na to što je skuplji od ruskog. Nemci i dalje moraju da se brane da im treba „Severni tok 2“…
Nemačka doslednost
Prirodno je što je Nemačka upućena na Rusiju, smatra Kovač, koji naglašava da je Trampova administracija pomirljivija i razumnija od prethodnih, kada Nemačka nije smela da podigne glas protiv američkih strateških ciljeva.
„Mislim da će Nemačka ostati dosledna. Nemačka privreda, ukoliko ne bi bila oslonjena na ruski gas, veoma bi brzo upala u recesiju, a to bi izazvalo krizu i u mnogim drugim evropskim državama, što bi uticalo na globalne svetske tokove“, navodi Kovač.
Poljska, kao najverniji američki saveznik u Evropi, zajedno sa pribaltičkim republikama i Ukrajinom, pokušaće da spreči izgradnju „Severnog toka 2“, čak i sudskim putem.
„Poljska će, zajedno sa baltičkim državama i Ukrajinom, činiti sve da se suprotstavlja direktnoj vezi koju su uspostavile Rusija i Nemačka, i da se, pogotovo ukoliko dođe do oživotvorenja ’Severnog toka 2‘, spreči takav scenario i za ’Severni tok 3‘“, smatra Kovač.
A zima dolazi…
Uoči predstojeće zime ruski gas je posebno aktuelan, zato što ove godine ističe ugovor o tranzitu tog energenta kroz Ukrajinu, o čemu je Bugarska već zvanično obaveštena.
U institucijama EU još nije prestao otpor „Turskom toku“, kaže Kovač. Kada su ispunjeni svi uslovi Trećeg energetskog paketa EU, pokušava se sa tihim bojkotom, tako što izgradnja „Turskog toka“ nikako da počne u Bugarskoj, čime se obesmišljava izgradnja gasovoda kroz Srbiju.
Okolnosti su drugačije u odnosu na period kada je planirana izgradnja „Južnog toka“, pa je sada energetska bezbednost Bugarske uslovljena izgradnjom „Turskog toka“.
„Postoji mogućnost da nastane problem u vezi sa transportom gasa ka Balkanu i Bugarskoj, preko Ukrajine, Moldavije i Rumunije, što je Rusija najavila. Verujem da je to dobra poruka za bugarsko rukovodstvo da rizikuje svoju energetsku bezbednost i da nema alternativu za ’Turski tok‘“, kaže Kovač.
Rizik za Srbiju
Prestanak isporuka ruskog gasa preko Ukrajine pogodiće i Srbiju. Pošto Bugarska neće završiti izgradnju svoje deonice „Turskog toka“ do početka naredne zime, postavlja se pitanje kako će Srbija biti snabdevana gasom. Prema informacijama iz Bugarske, ta zemlja će iz „Turskog toka“ Srbiju snabdevati gasom kroz razna premošćavanja. Međutim, Kovač tvrdi da količine gasa dobijene iz „Turskog toka“ na taj način nisu dovoljne za srpsku privredu.
Ipak, sagovornik Sputnjika očekuje da između Ukrajine i Rusije dođe do kompromisa u vezi sa tranzitom gasa i da ove godine određene količine gasa, manje nego prethodnih decenija, prođu kroz Ukrajinu.
U prilog tome da je ruski gas nezamenljiv u Evropi ide i činjenica da sve strateške, vojne i bezbednosne okolnosti govore da gas sa Bliskog istoka i iz kaspijskog basena u bliskoj budućnosti ne može da poteče ka evropskim zemljama, jer je Rusija, svojim prisustvom u Siriji, stavila pod kontrolu glavne raskrsnice preko kojih bi gas sa Bliskog istoka mogao da bude isporučivan Evropi.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com