Na izborima u Rumuniji ubedljivo su pobedile socijaldemokrate, pa je na potezu sada šef države Klaus Johanis, koji bi još energičnije morao da se suprotstavi korupciji i založi se za pravnu državu, navodi radio Dojče vele.
Pobeda PSD nije iznenađenje. Sve ankete pre parlamentarnih izbora pokazivale su da oni imaju nedostižan rejting od 40 odsto glasova. Međutim, to da će oni, prema prvim rezultatima, moći da vladaju sami – predstavlja iznenađenje i za najsmelije partijske stratege, ocenjuje Robert Švarc.
Liberalno-konzervativni protivnici (PNL) potpuno su zatečeni. Oni su se tokom izborne noći potpuno nerealno nadali preokretu, što se ispostavilo kao potpuno pogrešna procena, ali pogrešna je bila i njihova predizborna kampanja: bez programa, bez jakih ideja – bleda i bezbojna.
Pobednička PSD je pre godinu dana bila prinuđena da siđe sa vlasti, posle 64 mrtvih u jednom noćnom klubu i masovnih protesta u Bukureštu koji su usledili zbog toga, ali i zbog korupcionaških afera.
Tada je predsednik Johanis odgovorio na zahteve demonstranata i imenovao vladu eksperata koju je prevodio bivši komesar EU za poljoprivredu Dačijan Čološ. Za njega je u predizbornoj kampanji bila predviđena uloga „lokomotive“ saveza centra i desnice, ali su PSD i njen šef Liviu Dragnea brzo našli način da doskoče svojim reformisticki orijentisanim protivnicima.
Smišljenim, pogrešnim informacijama i primitivnim, nacionalističkim parolama, PSD je potpirivao strah od „rasprodaje“ Rumunije strancima – i to ne samo kod svojih vernih glasača. Upozorenja na „nerumunsko“ u rumunskoj politici, na ono što se nameće iz Brisela i Vašingtona, pala su na plodno tlo. Strano je bilo sve što nije „prarumunsko“ – od predsednika države Johanisa koji potiče od rumunskih Nemaca, do „briselskog premijera“ Čološa.
To je bio savršeni koktel koji je funkcionisao na sličan način kao i kod Alternative za Nemacku (AfD), prilikom Bregzita ili Trampove pobede u SAD.
Postalo je očito da je i Rumunija zaražena nacionalističkim i populističkim virusom, mada to do sada nije bilo vidljivo kao u drugim istočnoevropskim zemljama, ocenjuje Dojče vele.
Predsednik sada mora da nekome iz pobedničke partije ponudi mandat za formiranje vlade. Johanis je najavio da mandat neće dati nijednom kandidatu koji ima probleme s pravosuđem. Dragnea je zbog manipulacije izbora osuđen na dvogodišnju uslovnu kaznu zatvora, a protiv njega je pokrenut i proces zbog zloupotrebe službenog položaja.
Za sada je nejasno da li će Dragnea poželeti premijersko mesto i time se otvoreno suprotstaviti predsedniku države. Moguće je da on za prvo vreme predloži nekog drugog mandatara i time napravi korak ka kohabitaciji vlade i predsednika, ali se ne može isključiti ni mogućnost uzajamne blokade te dve institucije.
To bi moglo da dovede do pokretanja postupka smenjivanja predsednika države, jer pobednička stranka PSD sa savezničkom, liberalnom partijom ALDE, poseduje dovoljan broj glasova.
Johanis bi morao da pripazi da ga pobednici, skloni opanjkavanju predsednika, u potpunosti ne blokiraju. Pošto se pobednička partija PSD dosta bučno izjasnila protiv antikorupcionih akcija, predsednik države ne bi smeo da dozvoli ni najmanji korak u pravcu upodobljavanja pravosuđa i slabljenja pravne države.
Međutim, on ima sve manje manevarskog prostora. Prema anketama je izuzetno nepopularan, a reformski orijentisane snage u parlamentu igraće verovatno tek ulogu statista. Najverovatnije mu ovoga puta neće pomoći ni ulica: to potvrđuje slaba izlaznost na birališta – glasalo je svega 40 odsto građana.
Dvadeset sedam godina posle rušenja komunističke diktature, mladi ljudi u Rumuniji više nemaju poverenja u politiku. Mnogi od njih potražiće svoju sreću u inostranstvu.
U rumunskoj političkoj igri, karte su od danas ponovo izmešane, a pobednik je Socijaldemokratska partija (PSD), koja je u međuvremenu postala ultrakonzervativna, smatra Robert Švarc.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com