U ruskoj vojsci služi oko 45.000 žena-vojnika u svim rodovima, uključujući i elitne specijalne jedinice, kao i Raketne snage strateške namene. One pucaju iz automatskog oružja, bacaju granate, skaču sa padobranom, voze tenk i u stanju su da razoružaju svakog protivnika… Prolaze istu obuku kao muškarci i formalno nemaju prava na privilegije. Ipak, postoji prećutni džentlmenski dogovor — nežniji pol treba, koliko god je moguće, štititi od opasnosti, naročito na „vrućim tačkama“.
Danas u Oružanim snagama zvanje oficira ima 3.000, a čin desetara 11.000 žena. Ostale su redovi, razvodnici, vodnici. Mahom, žene u vojsci rade u štabovima, tehničkim službama i služe u logističkim jedinicama. U istoriji ruske armije samo jedna žena je dogurala do čina general-majora.
Devojke u armiju stupaju dobrovoljno i služe po ugovoru, dok je deo njih završio vojne škole i akademije. Motivi su različiti. Jedne u armiju ulaze iz čisto patriotskih razloga i želje da služe otadžbini, a druge tražeći stabilnost — pristojnu i redovnu platu, socijalnu zaštitu, siguran krov nad glavom i druge povlastice. Takođe, u redove vojske veoma često stupaju i žene vojnika ili one devojke koje potiču iz oficirskih porodica.
„Pre svega, hajde da razjasnimo u kakvim rodovima vojske služe žene. Uglavnom su to medicinske sestre i vezisti. Po mom mišljenju, najčešći motiv zbog kojeg žene stupaju u vojsku su redovni prihodi i stabilnost. Kao drugo, mislim da žene u vojsci nisu opterećene ambicijama i karijernim rastom, jer su svesne da nemaju baš puno šanse da doguraju do čina generala. Međutim, tu se ne radi o diskriminaciji, ravnopravnost polova postoji u ruskoj armiji, ovde je reč o tome da su žene po prirodi nežnija bića od muškaraca i teže ih je zamisliti na čelu jedinica, u rovovima, u prvim borbenim redovima. Osim toga, služenje armije danas je ponos i čast. Žena-vojnik je mnogo više cenjena i poštovana, nego žena u civilnom svetu. Možda će zvučati čudno, ali u vojsci ima mnogo manje grubosti i nepristojnosti nego van nje. Ovo se barem odnosi na staru školu. Mene su profesori učili da niko ne sme da psuje i govori ružne reči, tim pre u društvu žena“, kaže za Sputnjik vojni ekspert, pukovnik Mihail Timošenko.
Kao i muškarci, i žene u ruskoj vojsci prolaze kompletnu vojnu obuku, koja obuhvata borilačke veštine, gađanje iz vatrenog oružja, bacanje bombi, miniranje, upravljanje motorizovanom tehnikom…
Više od 700 žena-vojnika je bilo na ratištima, ali nikada nisu bile na prvoj liniji fronta. Danas ima i žena-vojnika koje se nalaze u ruskoj bazi u Siriji, gde se Vazdušno-kosmičke snage RF bore protiv terorizma.
Ipak, ruske žene su svoju hrabrost na frontu istorijski dokazale. Učestvovale su u građanskom ratu (1917-1923), a oko 800.000 žena je služilo u sovjetskoj vojsci tokom Drugog svetskog rata (1941-1945). Među njima je bilo snajperista, pilota, mitraljezaca, ali je većina obavljalo svoje dužnosti u štabovima i bolnicama. Posle rata deo je produžio službu u Oružanim snagama, ali je njihov broj bio relativno mali.
Danas je vojska institucija koja uživa najveće poverenje građana Rusije. Za Ruse je služenje armije postalo pitanje časti i duga prema otadžbini. Taj trend nije zaobišao ni devojke.
Poslednjih godina među Ruskinjama vlada ogromno interesovanje za upis u vojne škole i akademije. Recimo, elitna Rjazanska visoka vazdušno-desantna škola je 2008. počela ponovo da prima devojke. Tada je na jedno mesto konkurisalo 20 devojaka. Od više od 500 kandidatkinja primljeno ih je samo 20.
Generalno, kriterijumi za nežniji pol za stupanje u službu su isti kao i za jači pol. U zavisnosti na koje se mesto konkurišu ocenjuju se fizička spremnost i psiho-fizičko zdravlje. Međutim, postoje i pozicije koje ne zahtevaju veliku fizičku snagu i izdržljivost, na takva mesta dolaze lekari, pravnici, prevodioci, ekonomisti…
Inače, pitanje redovnog služenja vojnog roka za žene je više puta pokretano. Poslednji put se o tome burno diskutovalo 2013. godine. Zakon nije usvojen, a i mnogi vojni eksperti su smatrali da za tim nema potrebe. Prema njihovom mišljenju, Rusija je, bez obzira na demografske probleme, u stanju da formira Oružane snage bez regrutacije devojaka. Osim toga, zemlja se, za razliku od recimo Izraela, ne suočava sa stalnom vojnom pretnjom, i muškarci-vojnici su u stanju da i sami eliminišu sve pretnje koje ugrožavaju nacionalnu bezbednost zemlje.
Analitičari su uvereni da će broj žena-vojnika u vojsci rasti i prognoziraju da će se do 2020. godine njihov broj udvostručiti.
One danas u kasarnama širom zemlje, od Kalinjingrada do Vladivostoka, proslavljaju Dan žena.
Ministar odbrane Sergej Šojgu čestitao im je 8. mart. On je naveo da danas u Oružanim snagama ima 326.000 žena, civilnog osoblja i vojnika. Šojgu je njihovu službu nazvao „časnom, ali teškom“ i poželeo im je da budu voljene.
Ministar je posebno pohvalio one žene koje danas rade u Siriji i ispunjavaju zadatke u vezi sa antiterorističkom operacijom i koje pružaju pomoć lokalnom stanovništvu, kao i medicinsku pomoć svima kojima je potrebna.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com