Ionako narušenim odnosima Evropske unije i Rusije preti novo dramatično zaoštravanje. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je juče da je Rusija spremna da prekine odnose s Evropskom unijom ako Brisel nametne Rusiji nove sankcije zbog hapšenja ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog. To bi odnose između Rusije i Evrope dovelo na najnižu tačku od okončanja hladnog rata, s obzirom na to da ni nakon ruske aneksije Krima 2014. godine odnosi EU i Rusije nisu bili potpuno prekinuti.
Lavrov ponizio Borela
Lavrov je zapretio Uniji prekidom odnosa u razgovoru za rusku televiziju Telegram. Odgovarajući na pitanje približava li se Rusija prekidu odnosa s Evropskom unijom, Lavrov je odgovorio da je Rusija na to spremna u slučaju da EU odluči da uvede Rusiji sankcije koje će predstavljati rizik za rusku privredu.
– Ne želimo da se izolujemo od ostatka sveta, ali ipak smo na to spremni. Ako želiš mir, moraš se pripremati za rat – poručio je iskusni ruski diplomatski veteran i jedan od najbližih saradnika ruskog predsednika Vladimira Putina.
Njegova portparolka Marija Zaharova upozorila je “evropske partnere” da ne posežu za brzopletim odlukama dodajući da će na svaku takvu odluku “neizbežno uslediti proporcionalan odgovor”. Oštrina reakcije Moskve na najavu novih sankcija i pretnja prekidom odnosa svedoči o taktičkoj promeni odnosa Moskve prema Briselu s obzirom na to da je ruska strana sve od naglog pogoršanja evropsko-ruskih odnosa od 2014. godine zbog ruske aneksije Krima, uprkos činjenici da je uzvratila Evropi kontrasankcijama, stalno nudila Uniji dijalog i pokušavala komunikacijom s pojedinim članicama EU da probije diplomatsku izolaciju u kojoj se zemlja našla.
Ta je promena barem jednim delom verovatno rezultat uspeha ruske vakcine Sputnik V, koja je u okolnostima aktuelnog rata za vakcine postala snažno geopolitičko oružje u rukama Moskve, koje je zaslužno i za aktuelnu radikalizaciju ruskih pozicija prema Uniji. Uspeh Sputnika V nesumnjivo je veliki politički uspeh, koji će Rusija pokušati da iskoristi na političkom planu, naročito u odnosu prema EU, o čemu svedoče primer Mađarske, koja je juče kao prva članica EU počela da koristi rusku vakcinu, ali i Austrije, Nemačke i još nekih članica Unije koje žele da koriste rusku vakcinu, dok je nemačka kancelarka Angela Merkel ponudila Putinu čak i “zajedničku proizvodnju” ruske vakcine. Sve to jača ruske diplomatske pozicije, prenosi Večernji list.
U slučaju prekida rusko-evropskih odnosa, situacija će se u tom pogledu zakomplikovati pa nije teško pretpostaviti kako bi Kremlj i u tom slučaju mogao koristiti vakcinu da bi dogovorima i isporukama pojedinim zemljama pokušao da rascepi jedinstvo Unije. Sve dosad se činilo da su nove evropske sankcije Rusiji neizbežne, a sada treba videti hoće li ruska otvorena pretnja prekidom odnosa u slučaju novih sankcija promeniti planove u Briselu. Nove sankcije najavio je pre nekoliko dana šef evropske diplomatije Žozep Borel, najavljujući nakon povratka iz Moskve tvrđi stav prema Moskvi i ocenjujući da ruska vlast postaje sve autoritarnija i da ne poštuje demokratsku vladavinu prava.
– Oni su nemilosrdni – rekao je Borel pre nekoliko dana u Evropskom parlamentu, tvrdeći da Putinova vlast spaja ekonomske interese, vojsku i politički nadzor ne ostavljajući prostor za demokratsku vladavinu prava. U dosad najoštrijem govoru o Putinovoj vladavini koji se čuo na evropskoj strani još od ruske aneksije Krima 2014. Borel je rekao da Rusija želi da se odvoji od Evrope i podeli zapadne zemlje. Čelni evropski diplomata najavio je da će pripremiti nacrt novih sankcija protiv Rusije, o čemu će se uskoro raspravljati u Briselu.
Do zaoštravanja između Brisela i Moskve dolazi nakon Borelove prošlonedeljne posete Moskvi, koja je završila fijaskom. Borel je u Moskvi pozvao rusku stranu da oslobodi trenutno najvećeg Putinova kritičara Navaljnog iz zatvora, ali Borelov ruski domaćin Lavrov iskoristio je posetu da bi EU proglasio “nepouzdanim partnerom”, a vrhunac poniženja usledio je kada je Borel za vreme boravka u Moskvi, i to preko društvenih mreža, saznao da je Rusija proterala troje evropskih diplomata, nemačkog, švedskog i poljskog, zbog navodnog učestvovanja u protestima za oslobađanje Navaljnog.
Udar na privredu
Nove evropske sankcije Rusiji trebalo bi da ciljaju najbliži Putinov krug i njegove saradnike, kojima je EU planirala da nametne zabranu putovanja i zamrzne imovinu. Francuska i Nemačka navodno su već dale zeleno svetlo za nove sankcije.
Iako ruski predsednik Putin godinama umanjuje posledice evropskih sankcija na rusku privredu, jasno je da sankcije oštro pogađaju rusku ekonomiju, koja zavisi od izvoza energenata, što se odražava i na nedavni pad standarda ruskog stanovništva, a to je i jedan od glavnih uzroka pada Putinove popularnosti u Rusiji. I to je ono što Putina verovatno zabrinjava mnogo više od Navaljnog, a to je i razlog zbog kojeg, o čemu svedoči i Lavrovljeva pretnja, želi da po svaku cenu spreči nove sankcije EU.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com