Senator Džon Mekejn predlaže da se formira specijalni komitet za istragu ruskog uticaja na izbore. „Duboka Amerika“ protiv ljudi koji imaju kontakte sa Moskvom. Na meti i ruski mediji.
Nakon što su u Vašingtonu naterali na ostavku sada već bivšeg predsedničkog savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Flina zbog kontakata s ruskim ambasadorom Sergejom Kisljakom, isti scenario aktiviran je i protiv američkog državnog tužioca Džefa Sešonsa.
Sešons je demantovao da se sastajao s bilo kim od ruskih zvaničnika nakon što su neki mediji objavili da je bilo kotnakata između njega i Kisljaka.
Viktor Oljevič, stručnjak za Ameriku, kaže za Sputnjik da ne postoje nikakve veze Sešonsa i Rusije. On ukazuje da pre nego što je imenovan za državnog tužioca, Džef Sešons je bio član Senatskog odbora za oružane snage i u tom svojstvu sastajao se sa ambasadorima i diplomatama.
„Zašto je Sešons sada na meti Trampovih protivnika? Zato što oni žele da bude imenovan specijalni tužilac, koji će se baviti isključivo istragom veza Trampa i Rusije. Njima je potreban neko nalik specijalnom tužiocu Kenetu Staru, koji je svojevremeno istraživao Vajtvoter, to jest sumnjiva ulaganja porodice Klinton u nekretnine, kao i umešanost predsednika u seksualni skandal. Klinton je tada za dlaku izbegao impičment. Sada protivnici žele da iskoriste isti model i traže da se formira institucija, koja će dobijati pare iz budžeta, a pri tome će raditi protiv aktuelnog predsednika. To je deo kampanje protiv Trampa, u koji je umešana cela ’duboka država‘, to jest pre svega specijalne službe i birokrate“, kaže Oljevič za Sputnjik.
Istovremeno, s druge strane okeana, britanski parlament objavljuje izveštaj na 70 strana posvećen rusko-britanskim odnosima u kom ostaje veran sankcionom režimu i neosnovanim optužbama na račun ruskih akcija u Siriji i Ukrajini.
Analitičar Dragoljub Anđelković kaže za Sputnjik da se na Zapadu već dugo obnavlja makartistička ideja progona veštica kada se radi o Rusiji.
„I sve što dolazi iz Rusije satanizuje se. Od predsednika Vladimira Putina do kulturnih institucija. Naprosto Zapad shvata da gubi geopolitičku trku, shvata da je i ekonomski i vojno i politički sve slabiji u odnosu na Rusiju i Kinu, a s druge strane shvata da je Rusija našla modalitet kako da se efikasno suprotstavi zapadnoj propagandi“, kaže Anđelković.
Zapad se navikao na to da samo on vrši propagandu, a sada se suočio s ruskim kontraudarom. S druge strane, Rusija ima argumente — dok Zapad gradi svoju propagandnu priču na lažima, Rusiji je dovoljno da koristi istinu, smatra Anđelković i dodaje da veliki deo nezadovoljnih građana na samom Zapadu pozitivno na to reaguje.
Anđelković smatra da danas imamo situaciju kakva je postojala i u doba Hladnog rata i komunizma, kada je Zapad sa svojom propagandom uspevao da pridobije veliki deo građana istočnoevropskih zemalja koje su bile nezadovoljne zvaničnim lažima.
„E sad iste te zvanične laži postoje na Zapadu. Tamošnja neoliberalna mondijalistička elita ispira mozak svojim građanima, a jako ih boli kada s druge strane Rusija govori istinu. Videli smo šta se desilo u Americi — to može da se desi i u nizu evropskih zemalja i to evroatlantsku elitu plaši i zato histerično reaguje. Zato pokušava da stvori atmosferu da sve što je pozitivno prema Rusiji zapravo svodi se na neku vrstu špijunaže i delovanja u korist Rusije“, kaže Anđelković.
U izveštaju britanskog parlamenta navodi se i da se u poslednje vreme u Britaniji sve češće šire lažne vesti, što kod parlamentaraca izaziva određene bojazni. Pritom, posebno se apostrofiraju RT i Sputnjik, iako se ne navode nikakvi konkretni primeri informacija ruskih medija koje ne bi odgovarale stvarnosti.
Čak i nakon izučavanja pod mikroskopom RT i Sputnjika, parlamentarci nisu uspeli da smisle razlog zašto nas treba zatvoriti. Izgleda nisu želeli da sebe liše zadovoljstva da gledaju RT u skupštinskom restoranu, komentariše izveštaj glavna urednica RT Margarita Simonjan.
Autori izveštaja britanskog parlamenta pozivaju da se aktivira borba protiv navodne informativne kampanje Rusije, a iz tog razloga povećano je finansiranje međunarodne službe Bi-Bi-Sija.
Politikolog Dmitrij Kuljikov ocenjuje da će hajka protiv Sputnjika i RT trajati dok ti mediji postoje.
„Za sistem ’kontrolisane demokratije‘ neprihvatljivo je kada se u medijskoj sferi, inače namenjenoj za kontrolisanje društva, pojavljuje izvor koji kvari celu sliku. To se ne dopada vlastima i doživljava se kao remetilački faktor. Za kontrolisanu demokratiju, koju nazivam i ’totalitarnom demokratijom‘, svako drugačije mišljenje je inicijalno ’fejk njuz‘. Zato Zapad marginalizuje ne samo medije već i političare koji imaju drugačiji stav. Recimo, protiv Fijona je pokrenuta istraga, Le Penovoj je ukinut imunitet i tako dalje. Ali problem je u tome što vesti RT i Sputnjika prati veliki broj ljudi, i Zapad ponavlja greške SSSR-a, koji je takođe sprečavao slobodan pristup medijima, ali zna se kako se to završilo“, rekao je Kuljikov.
Više novca za tzv. borbu protiv ruske propagande izdvaja i Evropska komisija, koja je formirala u te svrhe i specijalni tim, dok je u Vašingtonu pokrenut 24-časovni program informisanja na ruskom jeziku koji finansira američka vlada.
Dragoljuba Anđelkovića smo pitali šta se može očekivati od ove nove medijske ofanzive mejnstrim zapadnih medija.
„Ne možemo očekivati ništa drugo od onoga što imamo sada. Gomila laži, samo će ta gomila laži biti pojačana, biće je više i s druge strane, i verovatno će probati da deluje na ruskom, ka građanima Rusije. Ali situacija je bitno drugačija nego što je bilo u prošlosti. Rusi i danas znaju da njihova vlast brani nacionalne interese Rusije, ne bavi se nikakvim ideološkim ratovima kao nekada SSSR. Ta propaganda ostaće jalova, bez nekog efekta. Mislim da pare tu ne mogu da pomognu“, kaže Anđelković.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com