Nosilac zlatne medalje u Riju Rajan Lokti pokazao je ružno i opasno lice Amerike, sve ono zbog čega Amerikance mrze u južnom delu kontinenta.
Zlatni Amerikanci u banana republici
Priča je valjda već svima poznata – objavili su je svi svetski mediji. Po prvobitnoj verziji Loktija i još dvojice američkih plivača, na njih su nasrnuli naoružani brazilski razbojnici preobučeni u policajce i opljačkali ih. Loktija je jedan od tih bandita bacio na zemlju i uperio mu pištolj u slepoočnicu.
Lokti je inače bogat čovek, milioner. Poslednjih godina je samo na reklamama za „spido”, „nisan” i „ralf loren” zgrnuo desetine miliona dolara, a njegov plivački torzo krasio je naslovne strane „Voga”, „Tajma” i mnogih muških časopisa koji se bave zdravljem i sportom…
Laž da su američki plivači napadnuti i opljačkani trajala je puna četiri dana. I dok su Amerikanci osvajali rekordan broj medalja, mediji su žalili zlatne momke koji su posle velikih podviga samo želeli da se provesele.
A onda se ispostavilo da benzinska pumpa gde su se plivači zaustavili kako bi obavili nuždu ima kamere i video-snimak događaja. Ušli su unutra pod gasom, porazbijali prozore i vrata i nameravali da pobegnu taksijem. Zaustavila ih je policija i, kao u svakoj uređenoj zemlji, tražila od njih da plate štetu.
Kad je posle toga sve izašlo na videlo, Lokti je pod pritiskom javnosti promrmljao neku vrstu izvinjenja, pokušavajući da se opravda. Bio je pod stresom, u nepoznatoj zemlji, i zbog nepoznavanja jezika se zbunio kad je policajac u njega uperio oružje.
Zar je potrebno da govoriš portugalski, pa da shvatiš da ni u Brazilu ne možeš pijan da razbijaš tuđu imovinu i prođeš nekažnjeno?
Krivica Loktija je u tome što je razbijao, a štetu nije nadoknadio, jer „nije razumeo portugalski”, i što je, verujući da je došao u banana republiku, pomislio da sve svali na „lokalne razbojnike”. Prevario se.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com